Odstranjenje materice. (hysterectomia)

Ope­racija odstranjenja materice se, zavisno od indika­cija, izvodi abdominalnim ili vagmalnim putem, pa tako postoji abdominalna i vaginalna histerek-tomija. U odnosu na obimnost operacije rezlikuje se parcijalna i totalna histerektomija. Prva varijan­ta, parcijalna histerektomija, se rede izvodi. Može biti klinasta, zatim ona kojom se uklanja fundus materice (fundična), a obično je subtotalna, kada se odstrani telo materice a ostavi grlić.

Daleko češća varijanta je totalna histerektomija i ona se uglavnom izvodi abdominalnim putem. Zbog toga ćemo se nešto više zadržati na ovom tipu operacije! Dakle, totalna histerektomija podrazumeva uklanjanje cele materice, i tela i grlića. Uz to se znatnom broju pacijentkinja, posebno onim koje su na kraju reproduktivnog perioda, odstranjuju i adneksa, jednostrano ili, što je uobičajenije, obostrano. Veliki je broj oboljenja koja predstavljaju indikacije za histerektomiju, a pre svega je zastupljena patologija koja je vezana za matericu. To su veliki miomi materice, zatim maligni tumori grlića i endometrijuma, horioepi-teliomi, neke anomalije materice, uporna krvaren­ja koja ne reaguju na konzervativnu terapiju, kao i profuzna atonična krvarenja posle porođaja, ili pobačaja u odmakloj trudnoći. Ah indikacije isto tako predstavlja i adneksalna patologija. Ovde ćemo kao primer navesti velike bénigne tumore jajnika i jajovoda, maligne adneksalne tumore i tubovarijalne apscese, naročito ako su oni obostra­ni. Dva su osnovna podtipa totalne abdominalne histerektomije. To su klasična histerektomija, koja predstavlja ekstrafascijalni podtip) i histerektomija po Aldridžu (Aldridge), koja predstavlja intrafasci-jalni podtip. Obe modifikacije imaju najvećim delom sličnu tehniku, pri čemu se podvezuju ova-rijalni krvni sudovi, okrugle materične veze, mate-rični krvni sudovi, sakrouterine veze i parametrija. Osnovna razlika je u tome što se kod histerektomi­je po Aldridžu grlić izljušti iz fascije, pa zbog toga, ukoliko se pravilno radi, nema veće opasnosti od povrede uretera i mokraćne bešike. AH, sa druge strane, maligna obolenja predstavljaju kontraindi-kaciju za intrafascijalnu histerektomiju, jer u tim slučajevima operacija mora biti što radikalnija, odnosno mora se odstraniti i fascija.

Posebno mesto zauzima proširena abdominal­na (radikalna) histerektomija. Ova operacija se naziva i histerektomijom po Verthajmu i Meigsu (Wertheim, Meigs), izvodi se abdominalnim putem i verovatno je najteža u ginekološkoj hirur-giji. Indikaciju predstavlja uglavnom invazivni kar­cinom grlića materice, naravno kada je on u opera-bilnom stadijumu. Ovim složenim zahvatom, koji zahteva preciznu tehniku, uklanjaju se materica, jajnici, jajovodi, gornja trećina vagine, vezivno tkivo parametrija i parakolpija, kao i limfne žlezde, zajedno sa limfnim sudovima i masnim tkivom, duž velikih krvnih sudova karlice, duž uretera, iz obturatorne i ishiorektalne jame. Međutim, radi­kalna histerektomija se vrši i u slučaju karcinoma endometrijuma, kada je on u drugom stadijumu, odnosno kada se bolest sa tela proširila i na grlić materice. U ovom slučaju je klasična histerektomi­ja nedovoljna operacija jer se karcinom, dospevši u cerviks, može dalje širiti limfogeno.