Promene materice i dojke u trudnoći
Pre trudnoće težina materice je oko 70 grama, a zapremina materične šupljine oko 10 ml. Tokom trudnoće dolazi do impresivne hipertrofije i dilat- acije, te u terminu porođaja ovaj organ teži oko 1100 grama, dok je zapremina 500—1000 puta povećana i u prošeku je oko 51. Opisane promene su posledica prevashodno hipetrofije postojećih mišićnih ćelija, a manjim delom pojave novih mišićnih ćelija, akumulacije fibroznih i elastičnih vlakana, te krvnih i limfnih sudova.
U prvih 12 nedelja trudnoće promene na materici su uslovljene delovanjem estrogenih hormona i progesterona, a potom je presudan rast konceptusa.
Kao posledica, uz progresivan rast se javlja i istan- jenje zida materice, te je debljina zida u terminu porođaja oko 1,5 cm. Materica postaje mišićna kesa komforna za rast ploda. Jednovremeno sa progresivnim rastom posle 12. nedelje trudnoće materica izlazi iz male karlice i rotira u desno-dextrorotacija.
Materične kontrakcije, normalno prisutne tokom trudnoće su iregularne i bezbolne (Braxton-Hicks), sve učestalije što je termin porođaja bliže, a na dve nedelje pre termina mogu dovesti do simptoma lažnog porođaja.
Uteroplacentni protok krvi raste progresivno i u poznoj trudnoći je oko 450-650 ml/min..
Grlić materice se od početka trudnoće razmekšava i dobija lividnu boju a endocervikalni žlezdani epitel proliferiše, dolazi do everzije, što uzrokuje pojačanu vaginalnu sekredju i moguća kontaktna krvarenja. Vagina i perineum su lividni usled pojačane vaskularizacije, a osetno pojačana kisela vaginalna i cervikalna transudacija (pH je između 3, 5 i 6) je posledica povećane produkcije mlečne kiseline iz glikogena vaginalnog epitela.
U dojkama se nagomilava masno tkivo više nego u drugim delovima tda, što predstavlja energetsku rezervu za period laktacije. Nadolaženje mleka posle porođaja predstavlja rezultat kumulativnih međudejstava različitih endokrinih sistema. Prva faza mamogeneze je faza dodatnog rasta žlez- danog parenhima, potom se odvija proces započinjanja sinteze i sekređje mleka, ili laktogeneza, a zatim period održavanja laktacije, ili laktopoeza.
