OBOLJENJA DOJKE U PUERPERIJUMU

OBOLJENJA DOJKE U PUERPERIJUMU

Od oboljenja dojki, koja se mogu javiti u puerperijumu i uticati na funkciju dojenja, najčešće su ragade bradavica i zapaljenja dojke.

Ragade bradavica dojki

Ragade na bradavicama dojki su oštećenja epitela u vidu malih rascepa ih fisura, koje su zrakasto raspoređene od vrha ka bazi bradavice. Nastaju zbog trauma pri samom dojenju, ih nesprovođenja adekvatne taolete dojki u vreme laktacije. Dovode do nastanka bola pri dojenju, što može refleksnim putem uzrokovati smanjenje lučenja mleka. One mogu biti i ulazna vrata za bakterije koje izazivaju zapaljenje dojke. U profi­laksi njihovog nastanka je važna ispravna tehnika doje-nja i redovno pranje bradvica prokuvanom vodom posle dojenja, sa sušenjem na vazduhu. Površine bradavica bi trebalo sušiti i prekrivati sterilnom gazom. Ukoliko sa ragade ipak pojave, leče se premazivanjem mastima koje pospešuju epitelizaciju. Pri tome bi na nekoliko dana trebam lo prekinuti dojenje iz dojke na kojoj je ragada, a dojku izmazati pumpicom. Na taj način se postiže brzo zalečenje.

Zapaljenje dojke

Zapaljenje dojke, ih mastitis, najčešće se javlja u 2. ih 3. nedelji posle porođaja. Nastanku proce­sa doprinosi postojanje ragada na bradavicama, a inflamacija je uglavnom uzrokovana stafiloko- kama. Put širenja infekcije je kanalikularni, pri čemu nastaje ih parenhimatozni mastitis, Ui inter- sticijalni (hmfogeni) mastitis. Klinička mani­festacija i jednog i drugog mastitisa je gotovo ista. Javljaju se jak bol, otok i crvenUo dojke, a od opštih simptoma dominira povišena tempera­tura. Kod uznapredovalog procesa dolazi do formiranja infiltrata i njihovog kasnijeg absceđi- ranja.

Sa lečenjem bi trebalo početi što ranije, već kod prve pojave nelagodnosti u predelu zahvaćene dojke i povišene temperature. Kako je stafilokok rezistentan na klasični penicilin, ah ne i na srodne preparate, parenteraino se primenjuju antibiotici izvedeni od penicilina, rezistentni na penicilinazu. Dojka se podigne i čvršće poveže, a na nju se stavljaju hladni oblozi. Ako dođe do formiranja infiltrata, dojenje se na toj strani prekida, a mleko prazni mehaničkim putem. Apsces se rešava širokom, radijalnom incizijom iznad mesta fluktuacije, sa obaveznom drenažom gnojnog sadržaja. Ukoliko su u pitanju veliki i multiph apscesi, incizija se pravi pri samoj bazi dojke, najbolje u naboru, a drenovi sprovode kroz parenhim do kolikviranih delova. Ovakav pristup se zove Bradenhojerovom incizijom (Braden- heuer), a osigurava dobru drenažu gnojnog sadržaja, što, uz intenzivnu antibiotsku terapiju, dovodi do potpunog saniranja procesa. Međutim, treba znati da do potpune histološke restituđje ipak ne dolazi. Parenhim dojke se u takvim slučajevima zamenjuje vezivnim tkivom, što se u periodu laktacije može odraziti na količinu mleka, a kasnije, zbog ožiljavanja, postaje uzrok mnogih nespecifičnih senzacija. Zato je profilaksa zapaljenja dojke od izuzetne važnosti. Sastoji se od adekvatne toalete dojki, ispravne tehnike dojenja, sa potpunim pražnjenjem mleka, kao i od saniranja eventualno nastalih ragada.