VOĐENJE POROĐAJA KOD KARLIČNE PREZENTACIJE
Indukcija porođaja u karhčnoj prezentaciji je moguća. Ne postoji statistički značajna razlika u perinatalnom morbiditetu i mortalitetu kod spontanih i indukovanih karhčnih porođaja.
I pored toga, preporučljivo je da se porođaj kod karlične prezentacije odvija pod uticajem prirodnih materičnih kontrakcija.
Lekar koji vodi porođaj u karhčnoj prezentaciji, u zavisnosti od akušerskih uslova i procene stanja fetalne kondicije, već na samom početku porođaja ril&ra doneti odluku da h će se porođaj završiti vaginalnim putem ih operativnim putem, odnosno primenom carskoga reza.
Na početku porođaja treba plasirati vensku kanilu. Tokom porođaja treba pratiti stanje fetalne kondicije kardiotokografskim zapisima.
Porođaju obavezno prisustvuje akušer. Pri tome mora biti ispunjeno i nekoliko uslova. Pre svega, porođajni kanal mora biti prohodan (a), a dilatadja kompletna (b). Zatim, neophodno je načiniti epiziotomiju (c) i osigurati pomoć asistenta (takozvana “treća ruka”)(d). Naposletku, porođaj se započinje kada tek kada se u vulvi vide kukovi ih nožice ploda (e)
ploda do vrha skapula, potom prihvatiti karlicu ploda da se ne bi remetio porođajni valjak. Lekar uzima sterilnu kompresu i njome prihvata plod za butine i karlicu, ne prelazeđ karhčne grebene, da se ne bi povredili trbušni organi ploda. Kada se plod rodi do glavice, tada se vrši završna ručna pomoć po Brahtu (Bracht). Ona se sastoji u tome što se plod, koji držimo za obe trtice i butine, prebacuje prema trbuhu trudnice tako da se njegova leđa skoro utisnu u prednji trbušni zid (slika 2-12). Time se potpomaže defleksija fetalne glavice, koja se u tom trenutku rađa preko međice. Prilikom ovog postupka ne sme se činiti nagla i preterana hiperekstenzija ploda, da ne bi došlo do njegovih povreda. Tokom Brahtovog postupka veliku ulogu ima pomoćnik koji iznad simfize vrši pritisak na fetalnu glavicu (pomenuta treća ruka), što olakšava njen degažman.
Brahtov postupak se ne može izvesti kod neadekvatnih smeštaja i rotacija ploda, recimo kada su leđa pozadi, a brada ispod simfize. Takođe ga ne bi trebalo pokušavati kod zaostalih ručica ploda, neadekvatnih materičnih kontrakcija i defleksije fetalne glavice. Razumljivo je da porođaj na ovaj način ne treba ni pokušavati kod sumnje na cefalo-pelvičnu disproporciju.
U slučaju zaostalih ručica ploda, pribegava se ručnoj pomoći po Smeli-Vajtu (Smellie-Veii% Plod koji se rodio do glavice postavi se na podlakticu jedne ruke čiji se kažiprst i domali prst uvuku u vaginu i stave u fossae caninae glavice ploda. Tim zahvatom se održava glavica ploda u fleksiji i olakšava njen izlazak iz porođajnog kanala. Prsti druge ruke rašljasto se postavljaju na teme i ramena ploda i vrši izvlačenje glavice. Ukoliko tokom rađanja fetalne glavice nastane spazam grlića materice, treba ga kupirati intravenskim davanjem spazmolitika ih petantina, a najbolje, ako okolnosti to dozvoljavaju, završiti porođaj u opštoj intravenskoj anesteziji.
