Respiratorni sistem u trudnoći

Tokom trudnoće i u respiratornom sistemu dolazi do promena: vitalni kapacitet raste za 100- 200 ml, inspiratorni kapacitet raste za oko 300ml, ekspiratorni volumen se smanjuje sa 1300 ml na 1100 ml, rezidualni volumen opada za oko 300 ml, funkcionalni rezidualni kapacitet opada za oko 500 ml, “tidal” volumen raste za 500-700 ml, minutna ventilacija raste za oko 40%, od 7, 51-10, 5 1 zbog povećanja “tidal” volumena, povećava se potrošnja kiseonika za 20% i pove­ćava se produkcija ugljen dioksida za 30-40%.

Najčešća oboljenja respiratornog sistema mo­gu se grubo podeliti na zapaljenska i opstruktivna. Najčešća zapaljenska oboljenja su pneumonija i tuberkuloza, a opstruktivna bronhijalna astma.

Pneumonija

Pneumonija je zapaljensko oboljenje plućnog parenhima, akutnog ili hroničnog toka, koje zah­vata pretežno alveole ili intersticijum.Prema etio­loškom uzročniku dele se na primarne i sekun­darne. Primarne su: bakterijske, virusne, gljivične, parazitske i alergijske. Sekundarne su izazvane cirkulatornim smetnjama u plućima, dejstvom toksičnih agenasa, posledica prethodnih obolje­nja bronhija i aspiracione.

Pneumonije u trudnoći nisu tako retke kako se obično misli. U grupi mlađih žena incidencija je niža. Češće nastaju kod pušača.

Pošto pneumonija može biti uzrok značajne redukcije i ventilacione i respiratorne funkcije kao posledica ovakvih promena povećana je incidenca spontanog pobačaja, prevremenog porođaja do 44%, zastoja rasta ploda i perinatalne smrti.

Kliničkom slikom dominiraju kašalj, povišena temperatura, bol u grudima, dispneja i groznica. Virusna pneumonija koja je posledica infekcije varicella virusa ili virusa gripa je najteža forma bolesti i u 35% može imati letalan ishod. Gljivične i parazitarne pneumonije se najčešće sreću kod pacijentkinja sa poremećajem imuniteta. Aspi- raciona pneumonija je karakteristična po korozivnim promenama u plućnom parenhimu, što je posledica dejstva hlorovodonične kiseline (najčešće se javlja u pacijenata sa poremećajem svesti ili kao posledica neadekvatne pripreme i vođenja anestezije). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, auskultacije, laboratorijskih analiza, pregleda sputuma (kultura), hemokultura, rendgenski snimak pluća (obavezan je za postavl­janje dijagnoze), transtrahealna aspiracija (retko).

Eritromicin je lek izbora za pneumokok i miko- plazmu. Kod virusnih pneumonija terapija je simptomatska, eventualno aciklovir kod težih formi bolesti. Za gljivične pneumonije primenju- je se ketokonazol i amfotericin B.

Tuberkuloza pluća

Tuberkuloza pluća je specifično zapaljensko oboljenje izazvano Kohovim bacilom.

Klasifikovana je kao primarna i sekundarna, akutna i hronična. Procenjuje se da se incidenđja tuberkuloze kreće izmežu 10 i 100 na 100.000-žena. Inddenca se povećava u grupi padjenata sa imu- nodeficijentnim bolestima, kod padjenata koji žive u lošim socio-ekonomskim uslovima. Klinička slika zavisi od težine oboljenja. Najčešće, u oko 95% slučajeva ima inaparentan klinički tok. Postaje manifestna usled imunosupresije, ili je aktiviraju druga oboljenja i poremećaji opšteg stanja.

Kliničku sliku karakterišu kašalj sa minimal­no produktivnim sputumom, porast telesne tem­perature (subfebrilne temperature), hemoptizije, gubitak telesne težine, nedostatak apetita. U bronhogenom obliku bolesti početak je nagao. Dominiraju visoka telesna temperatura, sistemske toksične reakcije, kašalj sa iskašljavanjem sluzavo- gnojavog ispljuvka sa primesama sveže krvi, znad respiratorne insuficijencije. Dijagnoza se postavl­ja nđ osnovu anamneze, kliničkog pregleda, tuberkulinske probe, kulture sputuma, radi- ografije pluća. Kasna dijagnoza, nekompletna i iregularna terapija, kao i postojanje uznapre- dovalih promena, dovode do porasta učestalosti spontanog pobačaja, zastoja u rastu ploda, pre- vremenog porođaja i višestrukog porasta perina- talnog mortaliteta. Kod 50% inficiranih fetusa do infekdje dolazi hematogenim putem. Drugih 50% se inficira tokom porođaja prolaskom kroz porođajni put, aspiradjom inficiranog sekreta.

Prevendja se sprovodi primenom tuberkulo- statika, najmanje 2 neddje pre porođaja. Ukoliko se ne led, rizik oboljevanja novorođenčadi u prvoj godini života iznosi 50%. Lečenje se sprovodi pri­menom tuberkulostatika i principi se ne razlikuju od onih van graviditeta. Lečenje se sprovodi naj­manje 9 mesed. Poseban značaj imaju rezistentne forme (20%) kada se u terapiju osim Izonijazida, Rifampicina i Etambutola uvodi i Pirazinamid