Epilepsija u trudnoći
Predstavlja paroksizmalni poremećaj CNS-a koji karakteriše patološka neurološka aktivnost i eventualni gubitak svesti. Epilepsija je najčešće konvulzivno oboljenje, prevalenca iznosi 0,4%—0,8%. Incidenca epilepsije u trudnoći iznosi 0,15%-0,5%. U 5-25% slučajeva dolazi do povećane učestalosti napada.
Po etiologiji se deli na idiopatsku i simpto- matsku, a prema vrsti napada na grand malgener- alizovan napad obostrano simetričan bez lokalnog početka, pardjalni napad ili onaj koji počinje lokalno i jednostrani ili pretežno jednostrani napadi. Manifestuje se u vidu konvulzija, izmene i poremećaja svesti, nadražajnih fenomena od pojedinih delova mozga i kombinacije ovih poremećaja. Najčešća komplikacija je status eclampticus, koja predstavlja napad koji je produžen ili se napadi tako često ponavljaju da stvaraju fiksirano i trajno epileptičko stanje.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, neinvazivnih dijagnostičkih metoda (EEG, CT, NMR) i invazivnih dijagnostičkih metoda (angiografija, pneumoencefalografija, scintigrafija). Diferencijalno dijagnostički treba misliti na eklampsiju, histeričan napad, sinkopu, narkolepsiju i paroksizmalnu horeoatetozu.
Lečenje se sprovodi antikonvulzivom koji obezbeđuje optimalnu kontrolu bolesti uz najmanje toksičnih efekata. Prekonceptualno je potrebno odrediti optimalnu dozu leka koja se menja u trudnoći samo ukoliko postoje kliničke indikacije. Obavezna je primena i folne kiseline.
Nadzor fetusa podrazumeva praćenje fetusa ekspertnim ultrazvučnim pregledima i fetalnu ehokardiografiju. Pred porođaj potrebna je kontrola faktora koagulacije (terapija fenationom uz fenobarbiton uzrokuje deficit faktora koagulacije zavisnih od vitamina K) fetusa i prema njihovom nivou planirati vrstu porođaja, eventualno davanje vitamina K intramuskularno fetusu.
