Rubela u trudnoći
Tipična infekcija rubela virusom nema veći klinički značaj van trudnoće. Kada je u pitanju trudnoća, infekcija može izazvati teške kongenitalne malformacije, jer je reč o jednom od najjačih do sad poznatih teratogenih agenasa. Ovu udruženost je prvi registrovao australijski oftalmolog Greg 1942. godine (Gregg). Oko 15% žena u reproduktivnom periodu nije imunizo- vanono na virus rubele. Da bi se infekcija u trudnoći potpuno eradicirala, neophodno je sprovesti vakcinaciju neimuniozovanih žena tokom sistematskih ili ginekoloških pregleda i to svakako van trudnoće, jer se radi o atenuisanom živom virusu koji potencijalno može da izazove infekciju ploda.
Dijagnoza rubele je često teška, jer infekcija može imati nespecifičnu kliničku sliku ili biti sub- klinička (25%). Kada je reč o neimunizovanim trudnicama, vertikalna (transplacentna) transmisija virusa i infekcija embriona/fetusa je verovatna bez obzira na kliničku sliku. Trudnice sa prirodnim ili vakcinom indukovaniom imunitetom imaju ekstremno mali rizik ifekcije embriona/fetusa. Reinfekcija majke i infekcija ploda su ipak moguće, ali samo tokom epidemije. Dijagnoza infekcije majke se potvrđuje na osnovu pojave specifičnih IgM ili porasta titra specifičnih IgG u dva uzorka krvi, od kojih se prvi uzima neposredno posle kontakta sa obolelom osobom ili pojave raša, a drugi 2-3 nedelje kasnije. Kada je u pitanju bilo koja kongenitalna infekcija, potrebno je razlikovati stopu infekcije koja govori o učestalosti pojave infekcije embriona/fetusa kod inficiranih truidni- ca, od stope afekcije koja govori o učestalosti pojave sekvela (malformacija) kod inficiranih embriona/fetusa. U slučaju kongenitalne rubele oba pokazatelja opadaju sa porastom gestacijske starosti. U periodu embriogeneze stopa infekcije iznosi 80% a stopa afekcije skoro 100%, dok na kraju drugog trimestra one iznose 25% i 0%. Sindrom kongenitalne rubele podrazumeva da kod novorođenčeta pojedinačno ili udruženo postoje: lezija oka, senzorno-neuralni defekt, srčana mana, lezija CNS-a, zastoj rasta ploda, anemija/tromboc- itopenija, hepatospleno-megalija i dr. Opisan je i pozni rubela sindrom, koji podrazumeva pojavu progresivnog panencefalititsa i dijabetes melitusa tip I u drugoj ili trećoj deceniji života kod do tada zdrave osobe. Prenatalna dijagnoza kongenitalne rubele je moguća posle 18. nedelje gestacije, kada se u fetalnoj krvi dobijenoj kordocentezom nađu specifična antitela klase IgM. U takvim slučajevima se savetuje prekid trudnoće, bez obzira da li se ultrazvučno detektuju kongenitalne malformacije.
