Imuni sistem fetusa i novorođenčeta

Imuni sistem sastoji se iz dva osnovna dela: urođeni (prirodni, “innate”) i stečeni (adaptivni). Urođeni imunitet obuhvata imune odgovore na bilo koji antigen koji je stran organizmu domaćina i zato je antigen-nespecifičan. Osnovne efektome ćelije prirodnog imuniteta su fagociti (monociti i makrofage), granulociti i NK-ćelije (ćelije ubice).

Stečeni imunitet podrazumeva dva tipa anti- gen-specifičnih imunih odgovora: celularni i humoralni. Za celularni imuni odgovor zaduženi su T-limfodti (dtotoksični, helper i supresor), dok je humoralni imunitet funkdja B-limfocita koji se posle kontakta sa stranim antigenom dife- rentuju u plazma ćelije koje luče antitela (imunoglobuline).

Sve efektorne ćelije, prirodnog imuniteta ploda nastaju iz matičnih pluripotentnih hematopoetskih ćelija (STEM) koje se prvo pojavljuju u žumančanoj kesi. Krajem 8. nedelje trudnoće žumančanu kesu zamenjuje jetra ploda, a od 20. nedelje do porođaja sve hematopoetske ćelije nastaju u koštanoj srži fetusa. Novorođena deca nisu sposobna za pojačanu produkdju neu- trofila usled čega su neonatalne infekcije praćene ozbiljnom neutropenijom.

T-limfociti embriona i fetusa nastaju iz STEM-ćelija koje iz žumančane kese migriraju u timus, organ čija je izgleda jedina funkcija razvoj i umnožavanje T-limfodta. Ključna uloga timusa za razvoj celulamog imunog odgovora vidljiva je kod dece rođene sa DiGeorge sindromom, usled hipoplazije ili aplazije timusa. Ta novorođenčad nemaju T-limfoate što ima za posledicu lim- fopeniju, sklonost virusnim infekcijama i graft- versus-host reakciju pri transfuziji krvi.

Ćelije iz kojih nastaju B-limfodti pojavljuju se u 8. nedelji u jetri embriona, a u 12. nedelji u koštanoj srži fetusa. Majčini IgG prolaze kroz pla­centu u plod već krajem prvog trimestra; donešena novorođenčad imaju IgG-koncentracije slične ili nešto više od odraslih ali su praktično svi IgG majčinog porekla. Poremećaj humoralnog imuniteta je uzrok X-vezane hipogamaglobuline- mije (obolenje muške dece) koju karakteriše odsustvo B-limfocita u perifernoj cirkulaciji novorođenčeta i prisustvo IgG isključivo majči­nog porekla. Kada se “potroše” IgG majke. (4-6 mesed posle porođaja) odojčad počinju da pate od hroničnih bakterijskih infekdja.

Najteži urođeni poremećaj imuniteta je SCID (teški kombinovani sindrom imunodefidjendje). Nasleđuje se recesivno (X-vezano ili autozomno) i karakteriše ga odsustvo i celulamog i humoralnog imunog odgovora usled izostanka diferentovanja STEM-ćelija. Novorođena deca su podložna svim bakterijskim i virusnim infekcija­ma i retko doživljavaju uzrast od godinu dana.

Opšti je zaključak da su prirodni i stečeni imuni odgovor fetusa i novorođenčeta slabiji u poređenju sa imunim odgovorom odraslog čoveka. Zato su novorođena deca (naročito pre- vremeno rođena) podložna bakterijskim i virus­nim infekdjama.