Šta je endometrioza?
Endometrioza predstavlja prisustvo normalne sluzokože materice sa stromom i žlezdama na mestima gde ne bi trebalo da je bude. Kako ovo tkivo poseduje normalne hormonske receptore, može da se menja njegov odgovor u zavisnosti od stadijuma menstrualnog ciklusa. U pitanju je relativno često stanje koje je benigno po svojoj prirodi, ali u velikoj meri može da naruši kvalitet života kod žena.
Ektopično (izmešteno) tkivo može da se nadje u organima male karlice (jajnici, jajovodi, vagina, grlić materice, veze materice sa okolnim organima), ali se može naći i na udaljenim organima i tkivima poput poprečno prugastih mišića, želudac, slezina, kičmeni kanal, sluzokoža nosa, pa tada postoje različiti simptomi i klinički znaci.
Tačan uzrok nastanka endometrioze nije u potpunosti poznat, ali je najučestalija teorija o metaplastičnim promenama normalnog epitela odredjenih tkiva i organa. Postoje i teorije da do nastanka endometrioze dolazi prilikom vraćanja menstrualne krvi u karlicu koja sadrži ćelije materične sluzokože. Faktori rizika za nastanak endometriioze su porodična anamneza postojanja endometrioze, rana prva menstruacija, menstrualni ciklusi kraći od 27 dana, dugotrajno menstrualno krvarenje (duže od sedam dana), odloženo i kasno radjanje, urodjene mane materice i jajovoda…
Statistički podaci pokazuju da se endometrioza javlja kod otprilike 7-10% žena u opštoj populaciji. Kako je u pitanju bolest kod koje simptomi zavise od postojanja polnih hormona, najčešće se javlja kod žena tokom reproduktivnog perioda života. Ovo stanje se javlja kod svake četvrte žene koja pati od neplodnosti i kod oko 80% žena koje imaju hronični bol u predelu male karlice. Ne postoje rasne i geografske predilekcije za pojavu ovog stanja.
Kako se manifestuje endometrioza?
- bolovi i simptomi se obično javljaju nekoliko dana pred menstrualno krvarenje, a gube se dan, dva nakon početka krvarenja
- simptomi obično nestaju tokom trudnoće i u menopauzi
- otprilike, svaka treća žena sa endometriozom nema nikakve simptome i potpuno je nesvesna postojanja ovog stanja
- može da postoji veoma jako i nepravilno menstrualno krvarenje
- česta je pojava bolova prilikom seksualnih odnosa
- nadutost, mučnina i povraćanje mogu da se jave
- najčešće se javlja bol u predelu male karlice i u donjem delu ledja
- mogu da postoje grčevi u trbuhu, zatvor, proliv, ali i poremećaji mokrenja
- mogu da se pojave i potpuno nespecifični simptomi, ukoliko endometrioza postoji na udaljenim organima (iskašaljavanje krvi, krvarenje iz nosa, epileptični napadi…)
Kako se postavlja dijagnoza endometrioze?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim pregledom može da pomogne da se postavi sumnja na ovo stanje.
Ultrazvučni pregled trbuha, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca pomažu prilikom postavljanja dijagnoze, naročito kod uznapredovalih stadijuma bolesti (ukoliko se formira endometriom).
Metoda izbora predstavlja laparoskopska vizualizacija promena na organima i tkivima.
Poželjno je načiniti standardne laboratorijske analize, kao i analize urina sa urinokulturom, a mogu se načiniti i tumor markeri kako bi se isključilo postojanje nekih drugih bolesti i stanja.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu boopsije promena sa histopatološkom analizom uzorka.
Kako se leči endometrioza?
Endometrioza se može lečiti hirurškim putem koji podrazumeva potpuno otklanjanje promena i to klasičnom hirurgijom, ili laparoskopskom, što je češće, ili medikamentoznim putem kod slabije prisutnih simptoma.
Počinje se primenom analgetika, jer bolovi mogu da budu nepodnošljivi. Kod blažih tegoba često je efikasna hormonska terapija. Pošto endometriozu u mnogim slučajevima podstiče višak estrogena, koji obnavljaju sluznicu, lekari često prepisuju gestogene. Gestogeni degradiraju ćelije sluznice materice, atrofiraju ih. Najzad svo tkivo propada. Od lekova iz ove grupe su primolutnor i orgametril.
Ovo lečenje kod težih oblika endometrioze može potrajati i pola godine. Kod određenih slučajeva endometrioze terapija je isključivo operativna.
