Šta je mastopatija (displazaija dojke)?
Gotovo uvek, mastopatija se javlja u obe dojke i odlikuje se različitim promena u tkivima dojke. Kod ovog stanja postoji hiperplazija, atrofija i metaplazija tkiva dojke i veoma je bitno prisustvo hormonske komponente, odnosno navedene promene reaguju na normalne promene nivoa hormona. Kod mastopatije često postoji poremećaj hormonskog statusa, u vidu dominacije estrogena nad progesteronom, naročito tokom druge faze menstrualnog ciklusa.
Kod mastopatije, žena može da napipa čvorić unutar dojke, najčešće u spoljašnjim kvadrantima dojke. Ne treba zaboraviti da kod mastopatije postoji mogućnost maligne promene tkiva, pa je potrebno njegovo adekvatno praćenje i lečenje.
Mastopatija se može javiti u toku čitavog reproduktivnog perioda žene, a s obzirom na raznolikost histopatoloških struktura i kliničkih manifestacija. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se ovo stanje nazove displazija dojke.
Podela mastopatije je u odnosu na histološke karakteristike tkiva unutar dojki i to su
- mastopatija prvog stepena, ili jednostavna mastopatija
- mastopatija drugog stepena, mastopatija srednjeg stepena displazije
- mastopatija trećeg stepena koja se odlikuje teško displazijom dojke
U prvoj grupi jednostavnih mastopatija, preko 70% žena ima fibrocističnu bolest dojke koje se karakterišu umnožavanjem vezivnog tkiva dojke sa, ili bez prisustva cisti unutar tkiva dojke. Veoma često se pored fibrocistične bolesti dojke vidjaju i adenomatozne promene kod kojih postoji umnožavanje epitela kanalića dojke, ali ne dolazi do stvaranja cista. Jednostavna mastopatija nije premaligna promena i ovaj prelazak se dogadja na svakih 200 žena i to sa pozitivnom porodičnom anamnezom za nastanak raka dojke.
Srednje teški oblik displazija tkiva dojke postoji kod mastopatije drugog stepena, dok kod trećeg stepena mastopatija postoji teška displazija i atipija ćelija. Ukoliko postoji mastopatija srednjeg stepena, pomenuti rizik je povećan 1.9 puta, a kod postojanja pozitivne porodične anamneze oko 2.7 puta. Kod mastopatija sa teškom displazijom, ovaj rizik je neuporedivo veći.
Kao uzrok nastanka mastopatije spominju se hormonske promene, odnosno nepravilnosti tokom lučenja hormona jajnika sa predominacijom estrogena.
Statistički podaci pokazuju da gotovo svaka druga promena unutar dojke predstavlja jednu od oblika mastopatija. Neproliferativne forme čine 70%, proliferativne forme 27% i atipične proliferativne forme 3,5 – 4% svih oblika mastopatije. Vreme kada se ove promene najčešće javljaju je izmedju 40-50 godina starosti.
Kako se manifestuje mastopatija?
- postoje zadebljanja i čvorići u dojkama koje žena može i sama da napipa
- pomenute promene se najčešće nalaz u spoljašnjim kvadrantima dojke
- mogu da se nadju samo u jednoj, ili u obe dojke
- mogu da se jave bolovi u dojkama koji pokazuju promene u zavisnosti od vremena javljanja u odnosu na menstrualni ciklus
- bolovi obično prestaju sa pojavom menstrualnog krvarenja
- može da se javi iscedak iz dojke koji je vodenast, ili mlečan, ali može da bude i braonkasto obojen i sukrvičav
Kako se postavlja dijagnoza mastopatije?
Kako se leči mastopatija?
Veća količina masti u ishrani, ou kombinaciji sa industrijskim šećerima, povećavaju lučenje estrogena, pa se savetuje da se koriguje ishrana. Jednaku ulogu ima indol-3-karbinol (ima ga u zelenom lisnatom povrću: kupus, kelj, brokoli) koji smanjuje sposobnost vezivanja estrogena za tkivo dojke Istraživanja pokazuju da mnogim ženama koje pate od bolova u dojkama pomaže unos antioksidativnih vitamina: beta-caroten (A), E, selen i vitamin C.
