Šta je placenta accreta (akreta)?
Placenta accreta predstavlja akušersku komplikaciju koja se sastoji od dubokog usadjivanja placente u sluzokožu materice (endometrijum), ali i u miometrijum (srednji mišićni sloj materice). Postoje dva oblika placente previje u zavisnosti od dubine usadjivanja placente u matericu.
Obično je invazija placente u miometrijum (mišićni sloj) i ne probija čitav mišićni sloj. Ukoliko posteljica probija mišićni sloj materice, stanje se naziva placenta increta i javlja se na drugom mestu po učestalosti, odmah iza akrete Ukoliko placenta probija čitav mišić do seroze, onda se stanje naziva placenta percreta i najgore je od sva tri stanja.
Obično se normalno usadjena placenta nakon porodjaja veoma lako odvaja, dok kod placente akrete taj proces nije tako jednostavan, pa je rizik od krvarenja povećan. Ovo stanje se često vidja zajedno sa placentom previjom kod svake desete pacijentkinje. Faktori rizika za pojavu placente akrete su hirurgija u predelu materice i prethodni carski rez. Pojedini autori navode da je ženski fetus pod većim rizikom za razvijanje ovog stanja.Takodje, navodi se i genetska predispozicija za nastanak ovog stanja.
Statistički podaci pokazuju da se placenta akreta javlja otprilike na svakih 500 trudnoća i ne postoji rasna i geografska razlika za njenu pojavu.
Kako se manifestuje placenta akreta?
- tokom trudnoće, najčešće ne postoje nikakvi simptomi i znaci i plod se normalno razvija
- može da dodje do prevremenog porodjaja kod ovog stanja
- moguća je pojava krvarenja tokom trećeg tromesečja trudnoće
- do dijagnoze se dolazi prilikom ultrazuvčnog pregleda trudnice
- ukoliko trudnica nije išla na redovne preglede, dugotrajno krvarenje nakon porodjaja može da sugeriše placentu akretu
- nekada, može da bude ugrožen i život majke zvog dugotrajnih krvarenja nakon porodjaja
Kako se postavlja dijagnoza placente akrete?
Dijagnoza ovog stanja se postavlja obično na osnovu ultrazvučnog nalaza i dopunske analize obično nisu potrebne.
Kako se leči placenta akreta?
Ukoliko posteljica nije usadjena duboko u matericu i na velikoj površini, onda je najbolje pokušati sa vaginalnim porodjajem uz kiretažu nakon porodjaja i pripremu više doza krvi, kao i operacione sale.
Pojedini autori naglašavaju da je uvek najbolje načiniti carski rez, uz naknadnu histerektomiju.
