Šta je rektokela (rectocoela)?
Propaps (spadanje) organa karlice predstavlja stanje koje je u porastu u svojoj incidenci. Veoma se često spadanje organa male karlice dešava upravo nakon porodjaja, kada dolazi do slabljenja tkiva koje ih medjusobno vezuje i poremećaja normalnog anatomskog odnosa.
Rektokela predstavlja stanje koje se karakteriše spuštanjem zadnjeg vaginalnog zida sa rektumom (završni deo debelog creva). Najčešći uzrok nastanka rektokela predstavljaju dugotrajni i komplikovani vaginalni porodjaji, ali i postojanje nezbrinutih, ili loše zbrinutih rascepa medjice nakon porodjaja. Kod odredjenog broja žena, može doći do pojave rektokele i nakon jačeg naprezanja tokom pražnjenja debelog creva i tada se pretpostavlja da postoji urodjena slabost ovog vezivnog tkiva.
Statistički podaci o broju žena sa ovim stanjem nisu u potpunosti poznati, ali se primećuje porast tokom proteklih nekoliko godina. Lekari upozoravaju da je stanje znatno češće nego što se u stvari misli.
Kako se manifestuje rektokela?
- žena navodi da ima osećaj pritiska u medjici
- često postoji osećaj da nešto ispada
- simptomi i znaci se najčešće pogoršavaju prilikom stajanja i nošenja tereta, a povlače se prilikom ležanja
- česta je pojava pritiska i bola u predelu karlice
- često postoje tegobe prilikom pranjenja debelog creva
- pojedine žene mogu da prazne debelo creva, samo ako plasiraju svoje prste u vaginu i gurnu ih nazad ka rektumu
- često se javlja opstipacija (zatvor)
- može se javiti osećaj nekompletnog pražnjenja debelog creva
- moguća je pojava bolnih i otežanih seksualnih odnosa (dispareunija)
- moguća je pojava vaginalnih infekcija
- često se javljaju poremećaji mokrenja po tipu nevoljnog mokrenja (inkontinencija)
Kako se postavlja dijagnoza rektokele?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim ginekološkim pregledom je dovoljna da se postavi tačna dijagnoza ovog stanja.
Klasičan ginekološki pregled se izvodi u ležećem položaju, ali i u stojećem položaju sa naprezanjem, kako bi se provocirao spad rektuma.
Ukoliko postoji inkontinencija rade se urodinamska testiranja.
Uvek je dobro načiniti kolonoskopiju, ili pregled sa barijumom, kako bi se sa sigurnošći usklučilo postojanje odredjenih procesa na debelom crevu.
Fluoroskopija karličnog dna i dinamična magnetna rezonanca se veoma često koriste prilikom postavljanja dijagnoze.
Kako se leče rektokele?
Kod manje izraženih prolapsa kreće se sa konzervativnom terapijom koja podrazumeva jačanje mišića karličnog dna Kegelovim vežbama.
Ordiniranje hormona (estrogena) kod straijih žena može da poveća tonus ovih mišića.
Ukoliko i pored svega ostaju simptomi, pribegava se operativnom lečenju.