Šta je hipotenzija (nizak krvni pritisak)?
Vrednosti normalnog krvnog pritiska su – sistolni (gornji) od 100 do 140 mm Hg, dijastolni (donji) od 60 do 90 mm Hg. Medjutim, te vrednosti trebalo bi uzeti samo okvirno, jer kako čovek stari, tako se i granica sistolnog (gornjeg) pritiska povećava.
Krvni pritisak koji je granično nizak za jednu osobu može biti ˝normalan˝ za drugu. Veliko je pitanje koliko nizak treba biti krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje značilo kao bolest – hronična hipotenzija sa simptomima i smanjenjem kvaliteta života.
Povišen krvni pritisak je odavno prepoznat kao značajan zdravstveni problem. Iako postoje istraživanja koja dokazuju kako i nizak krvni pritisak može uzrokovati simptome, brojne poremećaje i smanjiti kvalitet života, oko ovog stanja ima mnogo nedoumica. Mišljenja se razlikuju, od onih koji nizak krvni pritisak ne smatraju bolešću do onih koji ga drže potencijalno ozbiljnim stanjem koje zahteva lečenje i kontrolisanje.
Definicija niskog krvnog pritiska temelji se na ambulantnim merenjima, pa se često postavlja pitanje koliko su ta merenja pouzdana i imaju li ˝bolesnici˝ normalan krvni pritisak u svakodnevnom životu. Istraživanjima je dokazano da je ambulantno merenje dobar pokazatelj ako se rezultati ponavljaju. Brojna istraživanja nisu utvrdila poremećaje građe i funkcije krvnih sudova, osim značajno manje brzine kretanja eritrocita.
Stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca (infarkt, aritmije), adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, alergijske reakcije, moždani ˝udar˝, šok, strah, Parkinsonova bolest, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine, ali i lečenje odredjenim lekovima poput diuretika (lekovi za izmokravanje), antagonisti kalcijuma, beta blokatori, analgetici iz grupe narkotika, antidepresiva, konzumiranje alkohola…
Koji su simptomi i znaci niskog krvnog pritiska?
Brojni su simptomi koji se mogu javiti kod niskih vrednosti krvnog pritiska. Neki od njih su
- umor
- poremećaj sna i spavanja
- vrtoglavica
- nesvestica
- anksioznost (uznemirenost)
- depresija
- osećaj jakog lupanja i preskakanja srca (palpitacije)
- znojenje
- bledilo lica
Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska, ili konstitucionalna hipotenzija) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima, kao i postprandijalna hipotenzija (pad krvnog pritiska nakon jela). Ortostatska, ili posturalna hipotenzija je pad krvnog pritiska prilikom prelaska u stojeći položaj.
Kako se postavlja dijagnoza niskog krvnog pritiska?
Prvo treba ustanoviti postoji li ortostatska hipotenzija (nagli pad tenzije u stojećem položaju). Nakon toga je potrebno isključiti sekundarnu hipotenziju, odnosno bolesti, stanja i lekove koji je uzrokuju.
Najpre treba eliminisati dijabetes, jer je najčešći uzrok, nakon toga smanjen volumen cirkulišuće krvi (najčešće zbog anemije) i srčane bolesti (popuštanje srca, bolesti zalistaka, infarkt) i proveriti koje lekove pacijent uzima.
Kod mladjih osoba se može raditi o smanjenoj osetljivosti baroreceptora (struktura odgovornih za registrovanje promena pritiska), pa se često dešava da takve osobe padaju prilikom ustajanja. Kad se isključe svi mogući uzroci, preostaje dijagnoza idiopatskog, primarnog, odnosno konstitucionalnog niskog pritiska.
Najbolje je pacijenta uputiti u samomerenje krvnog pritiska i uisivati vrednosti koje se izmere tokom 24 h, a postoje i holteri pritiska.
Kako se leči nizak krvni pritisak?
Lečenje je usmereno ka olakšavanju simptoma i postizanju sistolnog (gornjeg) pritiska više 100 mmHg. Lečenje nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome i ne smanjuje kvalitet života.
Najvažnije je uveriti osobu da je prognoza primarne hipotenzije dobra. Higijensko dijetetske mere uključuju povećanje uzimanja soli i konzumiranje veće količine tečnosti.
Nošenje kompresivnih čarapa, ili elastičnih zavoja može da smanji nakupljanje krvi u venskom sistemu nogu.
Uustajanje iz kreveta treba biti postepeno, a preporučljivo je i povećanje fizičke aktivnosti.
Kofein nije dobar za povećanje pritiska, jer je diuretik (olakšava izmokravanje), pa dugoročno smanjuje tenziju nakon primarnog povećanja.
Aako opisane mere ne dovode do zadovoljavajućeg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma dolazi u obzir aktivno lečenje koje je u domenu lekara specijaliste kardiologije.
Lečenje sekundarne hipotenzije je u zavistnosti od uzroka. U ovom slučaju nizak krvni pritisak je posledica osnovnog poremećaja; lečenjem/otklanjanjem uzroka rešava se nizak krvni pritisak.
