Šta je prolaps mitralne valvule (zaliska)?
Izmedju leve pretkomore i leve komore postoji valvula (zalistak) koji funkcioniše poput ventila. Ova valvula ne dozvoljava da se krv vraća nazad prilikom istiskivanja iz srca.
Nekada, ovaj ventil može da prestane sa adekvatnim zatvaranje i tada se najčešće govori o prolapsu mitralne valvule.
Kod većine ljudi prolaps mitralne valvule ne izaziva nikakve tegobe i mnogima se stanje utvrdi tek na rutinskom pregledu. Prolaps mitrane valvule treba razlikovati od ostalih bolesti mitralne valvule kod uvećanja srca (kardiomegalija), kod reumatske groznice, kod degenerativno izmenjene valvule… Prolaps je češći kod raznih autoimunih bolesti, Marfanovog sindroma, ljudi astenične (vrlo vitke gradje) i manje telesne težine.
Statistički podaci pokazujuda je prolaps mitralne valvule češći je kod žena nego kod muškaraca i smatra se da su neki oblici prolapsa genetski uslovljeni.
Koji su simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule?
Simptomi i znaci prolapsa mitralne valvule najčešće su
- tahikardija (ubrzan rad srca)
- lupanje i preskakanje srca (palpitacije)
- napad panike
- aritmija (nepravilan rad srca)
- tegobe u naporu i umor
- malaksalost
- stenokardija (pritisak u grudnom košu)
- vrtoglavica
- nesvestica
- anksioznost i nervoza
U slučajevima prolapsa mitralne valvule kod kojih se javi i regurgitacija (vraćanje krvi u levu pretkomoru kada to ne bi trebalo) može se javiti izraziti umor, zadihanost kod ležanja na leđima (ortopneja) i progresivna srčana insuficijencija.
Osobe sa ovom bolešću često imaju disfunkciju autonomnog nervnog sistema, pa se žale na umor, nesvestice, atipičnu bol u grudnom košu i vrtoglavice.
Upala srčanih zalistaka i unutrašnjeg sloja srca (endokarditis) je moguća komplikacija prolapsa mitralne valvule, pa se preporučuje profilaksa antibioticima pre svake hirurške i stomatološke intervencije.
Kako se postavlja dijagnoza prolapsa mitralne valvule?
Dijagnoza se može postaviti već nakon pregleda srca stetoskopom (ili barem postaviti sumnja) za vreme rutinskog pregleda. Anamneza sa kliničkom slikom u velikoj meri pomaže u postavljanju dijagnoze.
Dijagnoza se potvrđuje ultrazvučnim pregledom srca (ehokardiografija). U zavisnosti prema nalazu ultrazvuka, preporučuje se ponovni pregled za 3-5 godina ili , u slučaju da postoji regurgitacija, jednom godišnje.
U slučaju da su prisutne aritmije (preskakanje i ubrzan rad srca) preporučuje se i 24 satni Holter EKG-a da bi se utvrdilo postoji li aritmija.
Kako se leči prolaps mitralne valvule?
Većina ljudi nema tegobe i na zahteva nikakvu terapiju. U slučaju da se simptomi jave (tahikardija, stenokardija) mogu se koristiti beta blokatori koji smanjuju broj otkucaja srca i sprečavaju aritmije. Rezultat terapije beta blokatorima je sporiji rad srca i niži krvni pritisak. Aspirin se preporučuje, jer se smanjuje mogućnost nastanka tromboza i embolija.
Oralni antikoagulansi (varfarin, kumarin) čini krv manje viskoznom i sprečava nastanak krvnih ugrušaka.
U slučaju da je prisutna teža mitralna regurgitacija i posledično srčana insuficijencija (popuštanje srca) preporučuje se operativni zahvat.
Operacija se može učiniti na dva načina: jedan način je da se postojeći zalistak popravi a drugi je stavljanje novog zalistka, mehaničkog.
Operativno lečenje je u domenu lekara specijaliste kardiohirurgije.
