Šta su srčane aritmije (poremećaj srčanog ritma)?
Vrlo često se dešava da se pacijenti žale na ubrzan, ili usporen rad srca, “preskakanje” srca, ili nepravilan puls. Takvi simptomi značajno uplaše ljude, stvaraju nemir i neprijatnost.
Svaki poremećaji normalnog srčanog ritma, pri kome dolazi do povećanja, ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca), ili preskakanja u radu srca, zovu se aritmije.
Normalan broj otkucaja srca je između 60 i 100 u minuti. Broj otkucaja preko 100 u minuti se naziva tahikardija a ispod 60 u minuti je bradikardija.
Različite su vrste aritmije i mogu se podeliti na atrijalne fibrilacije (treperenje pretkomora), ekstrasistole, Wolff-Parkinson-White sindrom, ventrikularna tahikardija, bradikardija, ventrikularna fibrilacija (životno ugrožavajuća).
Uzroci aritmija mogu biti akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića (miokarditis), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, lekovi (antidepresivi, aminofilin, digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu.
Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.
Koji su simptomi i znaci aritmija?
Neke aritmije ne stvaraju nikakve tegobe i primećuju se tek na rutinskom pregledu kod lekara. Nema uvek odnosa između tegoba i aritmije: neke osobe sa vrlo opasnim aritimijama nemaju simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod nekih pacijenata izazivaju neprijatne simptome.
Simptomi aritmija najčešće su
- preskakanje srca
- ubrzan rad srca (tahikardija)
- usporen rad srca (bradikardija)
- treperenje u grudnom košu
- stenokardija (pritisak, bol u grudnom košu)
- zadihanost
- nesvestice, vrtoglavice, slabost
- sinkopa (gubitak svesti)
Opasni simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba, trebalo bi se hitno javiti lekaru.
Kako se postavlja dijagnoza aritmija?
Detaljna anamneza i klinički pregled su osnov za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Standardni EKG (elektrokardiogram) snimak srčane aktivnosti je zlatni strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma. Ergometrija (test opterećenja na pokretnoj traci, ili biciklu), može da pokaže koronarne bolesti i da pomogne da se ustanovi uzrok srčane aritmije.
Sve češće se koristi 24satni Holter EKG-a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana.
Ehokardiografija (ultrazvučni pregled srca) je veoma bitan, jer se mogu videti detaljne strukture srca, anatomija, funkcija i debljina mišićnog zida, valvularni aparat (srčani zalisci).
Analize krvi bi trebalo rutinski odraditi (elektroliti, standardna biohemija, hormonski status, krvna slika).
Kako se leče aritmije?
Terapija nije potrebna kod osoba koje su dobrog zdravlja i ne boluju od udruženih oboljenja. Medjutim, kada postoje izraziti simptomi i kada je poremećaj ritma značajan (npr. broj ekstrasitola veći od 6 u minuti) terapija se počinje sa ciljem smanjenja učestalosti ekstrasistola, jer može doći do pojave opasnih, životno ugrožavajućih komplikacija.
Bitno je utvrditi šta je okidač poremećaja ritma: stres, nervoza, kofein, nespavanje, alkohol, pušenje i takve okidače potrebno je eliminisati.
Kod vrlo nervoznih osoba, terapija anksioliticima može pomoći ublažavanju tegoba (kao i razne metode relaksacije, vežbe opuštanja, joga i slično).
Lekovi koji se koriste u lečenju aritmija su beta blokatori koji se mogu koristiti u terapiji ekstrasistola su beta blokatori (atenolol, metoprolol, bisoprolol). Bitno je njihovo redovno uzimanje i uvek u istoj dozi. Blokatori kalcijumskih kanala (verapamil, diltiazem, nifedipin) se koriste u lečenj, naročito kada postoji i povišeni krvni pritisak (hipertenzija). Antiaritmici se uglavnom ne preporučuju kod osoba koje nemaju srčane tegobe i koronarnu bolest upravo zbog neželjenih reakcija.
Kod osoba sa srčanom insuficijencijom, smanjenom ejekcionom frakcijom, koronarnom bolešću i hipertenzijom, potrebno je lečiti osnovnu bolest i doneti odluku o terapiji posebno za svakog pacijenta.
Kod pacijenata kod kojih je poremećaj ritma posledica bolesti krvnih sudova, dolazi u obzir i hirurška intervencija koja je u domenu lekara specijaliste kardiohirurgija.
