Cheilitis angularis – angulus infectiousus

Bolest se naziva još Stomatitis angularis i Angulus infectiosus.

ETIOLOGIJA. Bolest je izrazito multikau- zalna. Utvrđeno je da više potpuno različitih etiolo- ških agenasa mogu dovesti do istih kliničkih pra­mena na uglovima usana. Kao najčešći etiološki faktori se pominju:

–     gubitak vertikalne dimenzije koji se javlja usled vertikalne abrazije bočnih zuba, gubit­ka bočnih zuba ili neadekvatnog protetskog zbrinjavanja. Usled ovih pramena u visini zagrižaja nastaje boranje kože u predelu an- gulusa usana, što dovodi do ovog oboljenja;

–     atrofija mišića i gubitak mišićnog tonusa ko­ji se javlja u starih osoba može izazvati nabo- ranost kože u predelu angulusa i pojavu pra­mena karakterističnih za ovaj hajlit;

–     povrede usana pri jačem povlačenju usta u toku stomatoloških intervencija mogu takoše biti uvod u ovo oboljenje;

–     sušenje usta koje nastaje kod logoroičnih osoba, usled čega te osobe jezikom stalno vlaže uglove usana. U istom smislu deluje i preterano lučenje pljuvačke – hipersalivacija;

–     infekcija nekim mikroorganizmima, najče­šće patogenim kokama, kao i nekim gljivica­ma (Candida albicans). Nekada se infekciji pripisivala skoro isključivo etiološka uloga, pa je ovo oboljenje ranije i nazivano Angulus infectiosus;

–    kreč, cement i neki građevinski materijali če­sto izazivaju lezije u angulamom predelu i mogu biti uvod u angulami hejlit;

–    na nastanak angulamog hejlita utiču i neka sistemska oboljenja, kao što su neki endokri­ni poremećaji i krvne diskrazije, naročito anemije.

KLINIČKA SLIKA. Oboljenje je relativno često i od njega oboljevaju osobe oba pola i svih uz­rasta. Bolest se ipak nešto češće javlja kod žena i to posle menopauze.

Promene su kod obolelih najčešće izražene obostrano, ali se mogu javiti i samo na jednoj strani. Bolest počinje eritemom koji se od uglova usana ši­ri prema koži lica.

Eritem je veličine od 1 do 2cm u prečniku i na­ročito postaje uočljiv prilikom otvaranja usta.

Subjektivne tegobe su neznatne i manifestuju se u blagom peckanju i lepljenju u uglovima usana. Zbog toga bolesnici vlaže jezikom uglove usana i na taj načinpogoršavaju inflamaciju. Sušenje uglo­va usana prstima ili maramicom dovodi do sekun­darne infekcije. 

Na crvenim površinama u predelu uglova usa­na prema koži lica javljaju se naprsline i ragade ra- dijalnog smera. pri jačem otvaranju usta ragade se produbljuju, što je prraćeno bolom. Usled krvavlje- nja iz naprslina mogu se obrazovati kraste.

LEČENJE. Lečenje se sastoji u delovanju na etiološke faktore. Potrebno je iznaći uzrok i otklo­niti ga. To znači daje potrebno adekvatnim protet- skim zbrinjavanjem uspostaviti normalan zagrižaj i lokalnom aplikacijom antibiotika (elektroforezom penicilina) ili fiingicidnim sredstvima suzbiti infek­ciju. Neophodno je odstraniti i loše navike. U vrlo upornim slučajevima se primenjuje i rendgensko zračenje, ugiove usana ireoa zraciu tn puta s pau­zom od sedam dana između svakog zračenja.

Ukoliko se bolest komplikuje kandidijazom, onda se primenjuju antimikotici kao: nistatin, dak- tarin oralni gel i dr. Daktarinom se obolela mesta premazuju više puta na dan.

U lečenju obolelih korisno se lokalno prime­njuje i metronidazol pod fabričkim nazivom Orva- gil. Njegova prednost je što pored antimikotičnog dejstva povoljno utiče i na infekciju bakterijama.