Hiperplastični gingivitis – gingivitis hyperplastica

To je oboljenje koje nastaje kad na lokalne, a rede i na neke opšte agense gingiva reaguje polife- racijom tkivnih, naročito vezivnih ćelija. Procesi hiperplazije se odvijaju paralelno sa inflamacijom eksudativnog tkiva.

EPIDEMIOLGIJA. Hiperplastični gingivit je relativno retko oboljenje. Epidemiološka ispitiva­nja, sprovedena u toku jedne godine na Klinici za bolesti usta u Beogradu, na 506 obolelih od gingivi­ta, pokazala su da je svega 35 bilo sa hiperplastič- nim gingivitom.

Hiperplastični gingivit je bolest dece i mladih osoba.

ETIOLOGUA. Etološki agensi najčešće su lokalnog porekla. l\i dolaze: dentalni plak, slaba oralna higijena i zubni kamenac. U nastanku hiper­plazije gingive značajnu ulogu igraju jatrogeni fak­tori, gde u prvom redu dolaze neprikladni protetski radovi.

Bolest može biti nasledna. Ima mišljenja da se za to oboljenje nasleđuje samo dispozicija.

Neki medikamenti mogu izazvati hiperplaziju gingive. Takvi su hidantoinski preparati, koji se ko­riste u lečenju epilepsije. Hidantoinskih preparata ima više (Hydanphen, Hydantal, Zentradil i dr.). Utvrđeno je da se hidantoinska hiperplazija javlja u tri do šest odsto bolesnika koji uzimaju ove prepara­te.

Utvrđeno je da imunosupresor ciklosporin i ne­ki blokatori kalcijuma koji se primenjuju u lečenju obolelih od hipertenzije mogu da izazovu slične promene na gingivi. Od kalcijum blokatora nifedi- pin i nitrendipin prouzrokuju hiperplaziju gingive naročito u firontalnoj regiji mandibule sa labijalne strane, a rede generalizovano.

Hiperplaziju gingive mogu izazvati i još nepo­znati uzroci. Nekada se promene na gingivi jave, a da nikakve lokalne ni opšte uzroke nije moguće ot­kriti.

KLINIČKA SLIKA. Hiperplastični gingivit karakteriše uvećanje gingive. To uvećanje nastaje usled eksudativnog zapaljenja i vaskulamih reakci­ja, ali i hiperplazija gingive.

Uvećanje gingive je najizraženije na gingivi gornjih prednjih zuba sa labijalne strane. Uvećani delovi interdentalne gingive postaju loptasti i pro- miniraju van interdentalnih prostora. Oni mogu biti uvećani dva do tri puta i više. Nekada je hiperplazi- ja tako izražena da potpuno pokrije zube, pa se ma- stikacija odvija preko gingive.

Gingiva je crvena i meke konzistencije. Usled hiperplazije menja se i površinska struktura gingi­ve. na gingivi, a naročito na interdentalnoj fiksira­noj, gubi se režnjevita struktura i površina gingive postaje glatka.

Subjektivne smetnje izražene su u: krvarenju, smetnjama pri mastikaciji, osećaju stranog tela iz­među zuba i neprijatnog zadaha iz usta. Izražene su i estetske greške. Bola nema.

PATOGENEZA. Osnovu patogenetskih zbi­vanja čine procesi eksudacije i proliferativne pro- mene. Eksudativno zapaljenje se brzo širi na ostali parodoncijum. prema tome, hiperplastični gingivit uvek progredira u parodontopatiju. Hiperplastični gingivit pritiskom na alveolarnu kost potencira ko­štanu resorpciju.

Hiperplastični gingivit se javlja u mlađih osoba koje zbog opisanog toka bolesti rano pogube zube. Zbog toga se hiperplazija gingive veoma retko viđa u odraslih osoba. 

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U dife­rencijalnoj dijagnozi treba uzeti u obzir: parodonto- patije, fibromatozni gingivit, promene na gingivi kod skorbuta i leukemije, kao i tumore gingive (na­ročito epulis).

Parodontopatije se isključuju po klaćenju zu­ba. U obolelih od hiperplastičnog gingivita pojava labavljenja zuba znak je generalizacije procesa i označava progredijenciju gingivita u parodontopa- tiji.

Fibromatozni gingivit se isključuje po boji gingivei njenoj konzistenciji. U slučaju hiperpla­stičnog gingivita gingiva je crvena i meke konzi­stencije nasuprot fibromatoznom gingivitu gde je gingiva bleda i izrazito čvrste konzistencije.

Skorbut je veoma sličan po kliničkom izgledu gingive koja je kao i kod obolelih od hiperplastič­nog gingivita izrazito crvena i meke konzistencije, razlika se postavlja na osnovu klaćenja zuba koje prati skorbut, kao i na osnovu petehijelnih krvarenja po oralnoj sluzokoži. Klaćenje zuba i krvarenje oralne sluzokože nisu izraženi u slučajevima hiper­plastičnog gingivita.

Leukemije su praćene promenama gingive u predelu prednjih zuba, koje su veoma slične hiper- plastičnom gingivitu. Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i izrazito teškog op- šteg stanja bolesnika, koje je izraženo u slučaju leu­kemije. Oboleli od leukemije su zbog smanjenog broja eritrocita (koje se događa pored pramena u beloj lozi) izrazito bledi i anemični.

T\imori gingive (epulisi) se isključuju po tome što oni predstavljaju ograničene tumore, za razliku od hiperplastičnog gingivita gde proces zahvata gingivu u predelu više zuba. Ako je epulis petelj- kast, diferencijalna dijagnoza je olakšana.

TERAPIJA. U lečenju hiperplastičnog gingi­vita koriste se

–     uklanjanje naslaga sa zuba (dentalnog plaka i zubnog kamenca) i delovanje na druge lo­kalne kauzalne agense (korektura nepriklad­nih protetskih radova);

–             lečenje antisepticima (vodeni rastvor vodo- nik peroksida, hlorheksidin i drugi);

–     lečenje simpatoliticima (Priscol, Benizol i Vasidin);

–     Fizikalne metode lečenja u obliku primene monopolame i bipolarne visokofrekventne struje i

–             gingivoplastika.

Uklanjanje dentalnog plaka i primena antisep- tika su kauzalni zahvati jer se njima deluje na uzrok bolesti. Ovim merama može se uspešno delovati na inflamaciju eksudativnog tipa, tako da se crvenilo gingive znatno smanji ili se potpuno izgubi, krvare­nje prestaje ili se javi tek na veću provokaciju. Ove mere ne deluju na produktivnu komponentu infla- macije gingive. Te promene su ireverzibilne.

Gingivoplastika je metoda koja se najčešće ko­risti za uklanjanje hiperplastične gingive. Postupak se sastoji u resekciji i hirurškom odstranjivanju uvećane gingive. Operativni zahvat se izvodi u lo­kalnoj anesteziji, resecira se i odstranjuje samo hi- perplastična gingiva (gingivoplastika). Posle od­stranjenja izmenjene gingive stavlja se zavoj u obliku pakovanja koji ostaje sedam dana. Posle ski­danja zavoja potrebno je besprekomo održavanje oralne higijene. U suprotnom su mogući recidivi.