Lingua geographica
Bolest se naziva još Glossitis areata superficialis. Javlja se najčešće u dece od prve do četvrte godine starosti. Reda je u odraslih. Gotovo dva puta se češće javlja u osobo ženskog pola nego u muškaraca.
Etiologija je nepoznata. Kao mogući etiološki faktori navode se:
-alergija izazvana nutritivnim alregenima;
-psihosomatski faktori, jer se Lingua geo- garphica neretko javlja posle psihičkog stresa;
-nasleđe;
-krvne diskrazije (naročito anemije) i
-lokalne iritacije izazvane destruiranim zubima ili neprikladnim stomatološkim radovima, naročito loše urađenim protetskim nadoknadama.
Klinička slika je karakteristična, na dorzalnoj površini jezika javljaju se deskvamacije kružnog oblika. Deskvamirana mesta su intenzivno crvena, dok su im ivice žućkasto bele boje. Na deskvamira- nim zonama nema filiformnih papila, dok su fungi- formne papile nešto uvećšane i jasno se vide u vidu crvenih čvorića. Deskvamacija se širi od centra ka periferiji. Kada se pojave novi krugovi, može doći do njihovog spajanja. Tako se stvara slika vijugavih linija koje izgledom podsećaju na geografsku kartu. Po tome je bolest i dobila ime (Lingua geographica).
Promene se javljaju u talasima. Razmak između pojave pramena je obično četiri do pet nedelja. karakteristično je da promene u toku bolesti menja- ju mesto (migriraju). Zbog toga se bolest naziva još i migrirajući glosit; Izgled dorzalne strane jezika se nekada promeni za deset sati. Nekada se morfologija promeni tek za deset dana.
Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka, ukoliko ih je moguće utvrditi.
Bolesnici nemaju drugih subjektivnih tegoba i bolest se najčešće otkriva slučajno.
Lečenje najčešće nije potrebno jer bolest prolazi spontano» Hipertrofične papileje moguće odstraniti prikladnim četkicama flli kiretama. Postupak se ponavlja nekoliko puta u toku dana dok se uvećane filiformne papile potpuno ne eliminišu.
Ukoliko je bolest uporna, treba pronaći etiolo- ške agense i delovati kauzalno.
