Oštećenja usta i zuba živom

Oralna oštećenja nastaju kod radnika zaposle­nih na dobij anju žive. Gebriele Falopius (Gabrielae Fallopius) i Andrea Matioli (Andrea Mattioli) su još u XVI veku opisali trovanje živom kod rudara zaposlenih na njenom dobijanju u rudniku žive u Idriji.

Organska živina jedinjenja koriste se za zaštitu semenske pšenice, pa trovanja mogu nastati kod radnika koji su zaposleni oko pripreme, transporta i upotrebe živinih fiingicida. U Iraku su se 1956.go- dine i 1960. godine dogodila masovna trovanja jer je greškom pšenica zaštićena živinim preparatima i namenjena za setvu, upotrebljena u ishrani.

Živa ima veliku primenu u industriji, pa su i mogućnosti trovanja velike. Živini nitrati se koriste u krznarstvu, dok se merkuri hlorid, poznat kao su­blimat, koristi za impregnaciju električnih stubova i u krznarstvu.

Neke žene (pripadnice slovačke nacionalne manjine u Vojvodini, Albanke na Kosovu, kao i pri­padnice rumunske nacionalne manjine u Timočkoj Krajini) svakodnevno u obliku pomade koriste živi­no jedinjenje merkuri hlorid, poznat kao sublimat, u cilju beljenja lica.

Merkuri hlorid se u velikim razblaženjima ko­risti i kao energično sredstvo za dezinfekciju ruku i rana. Merkuri oksid j pak značajna sirovina u izradi boja, dok se živin žuti oksid, kao veoma energično antiseptično sredstvo, koristi u oftalmologiji.

Stomatolozi profesionalno dolaze u kontakt sa živom jer se ona u obliku amalgama (srebrnog, zlat­nog i bakarnog) koristi za plombiranjenje zuba. Ov- de opasnost preti od isparenja žive koja se zadržava u pukotinama na podu, po instrumentima i slično.

Živa isparava već pri 0 C. Pri zagrevanju je is­parenje veće, pa je i toksičnost veća. U literaturi je opisan slučaj da su pri velikom požaru u rudniku ži­ve u Idriji, usled velikog isparenja žive koje je na­stalo zbog velike temperature, uginule čak i krave koje su bile u blizini rudnika.

Opasnost od trovanja živom je utoliko veća što su živine pare bez mirisa i ukusa, pa ih je nemoguće otkriti.

Živine pare i organska jedinjenja smatraju se za najtoksičniji oblik žive, i ona oštećuju pretežno ner- vni sistem. Neorganska jedinjenja su manje toksič­na. Utvrđeno je da neorganska jedinjenja žive ošte­ćuju pretežno bubrege, sluzokožu digestivnog trakta ioralna tkiva.