Promene na zubima kod trovanja živom

U toku hroničnog trovanja živom zubi se boje mrko. To je naročito izraženo u predelu gornjih prednjih zuba. Donji zubi su manje obojeni, dok je obojenost bočnih zuba neznatna. Zubi su najinten­zivnije obojeni na onom delu koji leži uz gingivu. Boja prema sečivnoj ivici, odnosno okluzalnoj po­vršini je sve bleđa, tako da se na sečivnoj ivici i ne­posredno uz nju potpuno gubi.

Istraživanja na Kosovu su pokazala da intenzi­tet obojenosti zuba zavisi od dužine ekspozicije. Is­pitivanja 70 Albanki koje su koristile živu u kozme­tici i kod kojih je dokazana stalna prisutnost žive u pljuvačci pokazala su da obojenost zuba zavisi od toga koliko su dugo koristile živu u cilju beljenje lca.

Obojenost zuba potiče od nerastvorljivih jedi- njenja. Živa u usnu duplju dospeva pljluvačkom, gde spajanjem sa sumporom koji se nalazi u dental- nom plaku gradi nerastvorljivo jedinjenje (živin sulfat) koji se taloži na zubima. Obojenost zuba ži­vinim sulfidom je trajna. Tako se pigmentacije sa zuba ne mogu mehanički odstraniti. Tek na izvađe­nim zubima, u procesu dekalcinacije, mrki pigment se oslobađa i ostaje čista gleđno-dentinska struktu­ra. Preciznim analizama, utvrđeno je da skinuti pig­ment sadrži znatnu količinu žive.

Značajna je činjenica da patohistološkim ispiti­vanjem zubne supstance nije moglo biti otkriveno delovanje žive na dentin i zubnu pulpu. Kod žena koje živu svakodnevno u obliku pomade aplikuju na kožu i kod kojih su utvrđene znatne količine žive u pljuvačci (od 0,35 ppm u prošeku) utvrđena je samo obojenost zuba, dok zubna supstanca ni zubna pul­pa nije bila oštećena.