Promene na zubima kod trovanja živom
U toku hroničnog trovanja živom zubi se boje mrko. To je naročito izraženo u predelu gornjih prednjih zuba. Donji zubi su manje obojeni, dok je obojenost bočnih zuba neznatna. Zubi su najintenzivnije obojeni na onom delu koji leži uz gingivu. Boja prema sečivnoj ivici, odnosno okluzalnoj površini je sve bleđa, tako da se na sečivnoj ivici i neposredno uz nju potpuno gubi.
Istraživanja na Kosovu su pokazala da intenzitet obojenosti zuba zavisi od dužine ekspozicije. Ispitivanja 70 Albanki koje su koristile živu u kozmetici i kod kojih je dokazana stalna prisutnost žive u pljuvačci pokazala su da obojenost zuba zavisi od toga koliko su dugo koristile živu u cilju beljenje lca.
Obojenost zuba potiče od nerastvorljivih jedi- njenja. Živa u usnu duplju dospeva pljluvačkom, gde spajanjem sa sumporom koji se nalazi u dental- nom plaku gradi nerastvorljivo jedinjenje (živin sulfat) koji se taloži na zubima. Obojenost zuba živinim sulfidom je trajna. Tako se pigmentacije sa zuba ne mogu mehanički odstraniti. Tek na izvađenim zubima, u procesu dekalcinacije, mrki pigment se oslobađa i ostaje čista gleđno-dentinska struktura. Preciznim analizama, utvrđeno je da skinuti pigment sadrži znatnu količinu žive.
Značajna je činjenica da patohistološkim ispitivanjem zubne supstance nije moglo biti otkriveno delovanje žive na dentin i zubnu pulpu. Kod žena koje živu svakodnevno u obliku pomade aplikuju na kožu i kod kojih su utvrđene znatne količine žive u pljuvačci (od 0,35 ppm u prošeku) utvrđena je samo obojenost zuba, dok zubna supstanca ni zubna pulpa nije bila oštećena.