Lečenje otrovanih olovom

Lečenje otrovanih olovom obuhvata opštu tera­piju obolelih, kao i specifičnu simptomatsku terapi­ju.

Opita terapija otrovanih olovom zasniva se na principu daje olovo koje je deponovano u kostima bezopasno. Zbog toga je prvi zadatak terapije da se ubrza deponovanje olova iz krvi u kosti. To se posti­že unošenjem u organizan mnogo kalcijuma, bilo u hrani (mleko), bilo u obliku soli kalcijuma. Olovo se vezuje za kalcijum tako da se deponovanjem kal­cijuma u kostima vrši i deponovanje olova. Na taj način se olovo inaktivira.

Postoje i materije koje vezuju olovo i tako ga inaktiviraju. Takvi antodoti su poznati kao helati. jedan od takvih je poznat po fabričkom nazivu Mo- satil.

Lokalna stomatološka terapija je slična kao i kod otrovanih živom i sastoji se od otklanjanja in- flamacije gingive, evakuacije izdeponovanog olova u gingivi i uspostavljanja prikladne oralne higijene.

Otklanjanje inflamacije gingive postiže se uo­bičajenim metodama koje zavise od stepena obolje­nja parodoncijuma. Najčešće su to bolesnici sa izra­ženom parodontopatijom, tako da je pored uklanjanja zubnih naslaga i lokalne primene anti- septika, potrebno zbrinuti i ukloniti parodontalne džepove. To se postiže kiretažom ili hirurškim za­hvatima.

Ukoliko se u parodoncijumu otkriju ulcero-ne- krozne promene kao znak anaerobne infekcije, svi hirurški zahvati, pa i kiretaža se odlažu dok se in­fekcija ne zbrine. To se postiže sa dve do tri aplika- cje penicilina putem elektroforeze.

Evaakuacija izdeponovanog olova u gingivi vr­ši se retrogradnom elektroforezom sa 100 mA/min. Potpuna evakuacija olova postiže se sa pet do šest aplikacija koje se izvode svakodnevno.