Smanjeno lučenje pljuvačke (Xerostomia ili Oligosialia)

Smanjeno lučenje pljuvačke se najčešće javlja kao simptom nekih oboljenja. Izuzetno xerostomia je samostalno oboljenje.

Smanjeno lučenje pljuvačke najčešće kratko traje i prolaznog je karaktera. Ređp se događa trajno smanjenje lučenja pljuvačke.

Kao najčešći uzroci smanjenog lučenja plju­vačke ističu se:

– atrofične promene pljuvačnih žlezda kao i neke oboljenja ovih žlezda;

-upotreba nekih lekova i dejstvo nekih toksič­nih materija;

-febrilne bolesti i disanje na usta;

-neki vitaminski deficiti i endokrini poreme­ćaji;

– protetsko zbrinjavanje i rendgensko i radi- jumsko zračenje;

Ova pojava je česta kod žena u menopauzi.

Slično se događa i pri oboljenjima pljuvačnih žlezda. Tako oboljenje pljuvačnih žlezda kao što su Sjegrenov sindrom, Mikulićevo oboljenje i Plumer- -Vinsov sindrom, dovode do smanjenog lučenja pljuvačke.

-Neki lekovi mogi izazvati smanjenje sekreci- je pljuvačke. U tom smislu deluju: antihistaminici, atropin, efedrin, beladona i drugi. Do smanjenja pljuvačke dovodi amfetamin i lekovi koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska. Smanjeno lučenje pljuvačke izazivaju i sredstva za supresiju apetita.

Cinkova prašina oštećuje sekretoma nervna vlakna i dovodi do smanjenja sekrecije pljuvačke.

–          Febrilne reakcije dovode do dehidratacije i sušenja usta. To je naročito izraženo kod obolelih od pneumonija, tifusa i drugih febrilnih bolesti.

Disanje na usta tekođe može biti uzrok smanje­ne sekrecije pljuvačke. Osobe koje dišu na usta i u toku noći drže usta otvorena u jutarnjim časovima imaju suva usta.

–          Neki vitaminski deficiti kao i endokrini pore­mećaji praćeni su smanjenom sekrecijom pljuvač­ke. Suvoća ustaje naročito karakteristična u slučaju deficita A i B vitamina. Dijabetičari imaju uvek iz­razito smanjenje pljuvačne sekrecije. Slično je i kod hipertirodizma.

–          Protetsko zbrinjavanje pokretnim protezama može dovesti i do oligosijalije. Salivacija je u počet­ku štavljenja protezne ploče u usta čak i povećana, kasnije, usled stalne pokretljivosti protezne ploče, nastaje atrofija i oštećenje žlezdanog tkiva, što vodi u oligosijaliju.

Oštećenje žlezdanog tkiva može nastati kao posledica rendgenskog i radijumskog zračenja. Po- sledice su poznate, nastaje ireverzibilna oligosijali- ja i sušenje usta. ’

–          Pušenje u početku dovodi do pojačane saliva- cije, a kasnije u ustima bolesnika razvijaju se karak­teristične promene oralnog epitela i subjektivni ose- ćaj sušenja usta. Kao i pri disanju na usta, sušenje usta kod pušača javlja se u jutarnjim časovima. ,

Razna uzbuđenja (strah, ljutnja, zabrinutost) stimuliraju produkciju adrenalina i smanjeiije~plju- vačne sekrecije. Kod takvih osoba, usled sušenja usta, usne se lepe, a gutanje i govor su otežani.

Oralne promene, kod osoba sa smanjenom se­krecijom pljuvačke zavise od toga u kojoj meri je . oligosijalija izražena, kao i od toga koliko to traje. Kratkotrajno smanjenje lučenja pljuvačke, kao ono izazvano emocijama, po pravilu ne ostavlja trag.

Ukoliko sušenje usta duže potraje, onda nastaje atrofija oralnog epitela. Oralna sluzokoža postaje suva i sjajna, kao daje polirana. Izražena je osedji- vost oralnog epitela, tako da pri najmanjim trauma­ma nastaju i veća oštećenja sluzokože. Kako izosta­je zaštitno baktericidno dejstvo pljuvačke, to se ove oralne lezije često komplikuju infekcijom.

Usled smanjene sekrecije pljuvačnih žlezda, izostaje i spirajući efekat pljuvačke, pa se ostaci hrane zadržavaju između zuba i na drugim retencio- nim mestima. Raspadanjem tih ostataka hrane ja­vlja se i neprijatan zadah iz usta. usled nemogućno­sti čišćenja hrane, jezik postaje obložen. Vreme­nom nastaje i atrofija jezičnog pokrivača i jezik po­staje gladak i sjajan, kao daje poliran. Prilikom pre­gleda instrumenti se lepe za jezik.

Bolesnici sa izrazitim smanjenjem lučenja pljuvačke imaju brojne funkcionalne smetnje. Ja­vljaju se smetnje pri jelu i gutanju. Nastaju poreme- ćeji i u ukusu hrane.

Lečenje obolelih zavisi od uzroka koji je iza­zvao oligosijaliju. Od toga da li je pronađen etiolo- ški agens zavisi i uspeh lečenja. Ako je oligosijalija posledica upotrebe lekova, problem se rešava is­ključenjem samog leka. Slično je i sa oligosijalijom koju prouzrokuju febrilne bolesti. Lečenjem osnov­ne bolesti uspostavlja se i normalna sekrecija. Oli­gosijaliju kod pisača lečomo zabranom pušenja ili smanjenjem broja popušenih cigareta.

U slučaju oligosijalija koje nastaju kao posle­dica trajnih promena u pljuvalnim žlezdama, kori­ste se simptomatska sredstva čiji je cilj da bolesnika oslobode subjektivnih smetnji. U tu svrhu oralna sluzokoža se premazuje silikonskom tečnošću, ma­snim želeom ili pak parafinskim uljem zajedno sa limunovim sokom. Ovim sredstvima se postižu sa­mo kratkotrajni rezultati.

Ako je očuvana salivama funkvija pljuvačnih žlezda, onda se primenjuju lekovi koji stimulatomo ^ deluju na pljuvačnu sekreciju. Lučenje pljuvačke se \može stimulisati pilokarpinom (Pilocarpin hydro- \chloridum) u dozi 1 Omgr, koji se daje pre jela. Po- jtrebna stimulacija se može postići i količinom od JI,5 mgrneostigmina. Slično deluju i preparati joda.