Oštećenja oralne sluzokože toksičnim sredstvima
Ima bezbroj materija koje toksično deluju i izazivaju oštećenja oralnih tkiva. Broj otrova koji okružuju čoveka postaoa je, reklo bi ,se, i merilo razvoja. Sa tehničkim napretkom povećava se i broj toksičnih materija, odnosno, raste i broj intoksikacija i oralnih oštećenja. Smatra se, da postoji oko 10.000 takvih toksičnih materija koje mogu izazvati neka toksična oštećenja u organizmu.
Najčešće toksične materije koje izazivaju oralna oštećenja su teški metali (živa, olovo, talijum) i metaloidi (arsen, antimon, bizmut). Toksična oštećenja oralnih tkiva mogu izazvati: fosfor, bakar, srebro, jod i drugi.
Oralna oštećenja toksičnim materijama najčešće nastaju akcidentalno (nehotično) i profesionalne su prirode, jer se javljaju u radnika koji rade na dobijanju i preradi ovih materija. Rede su to akci- dentalna medikamentozna oštećenja, nastala pri primeni tih materija u lečenju nekih oboljenja ili u kozmetici. Takva oštećenja su živom, bizmutom, jodom i drugo.
Toksične materije dospevaju u usnu duplju: direktno, hematogenim putem i pljuvačkom.
Toksična oralna oštećenja zavise od vrste i prirode toksične materije, ali i od čitavog niza lokalnih i opštih faktora. Na nastanak i težinu trovanja utiče i opšte zdravstveno stanje, starost bolesnika, ishrana obolelog, sanitarna kultura itd. To čini da svi radnici, iako su podjednako izloženi industrijskim otrovima ne obolevaju podjednako. Smatra se da je za nastanak i težinu oralnih oštećenja bitna oralna higijena i stanje parodoncijuma. U uslovima potpune oralne higijene, stalne kontrole održavanje gingive i litavog parodoncijuma u zdravom stanju, skoro potpuno se isključuju uslovi za nastanak oralnih oštećenja.