Oštećenja oralne sluzokože toksičnim sredstvima

Ima bezbroj materija koje toksično deluju i iza­zivaju oštećenja oralnih tkiva. Broj otrova koji okružuju čoveka postaoa je, reklo bi ,se, i merilo razvoja. Sa tehničkim napretkom povećava se i broj toksičnih materija, odnosno, raste i broj intoksika­cija i oralnih oštećenja. Smatra se, da postoji oko 10.000 takvih toksičnih materija koje mogu izazva­ti neka toksična oštećenja u organizmu.

Najčešće toksične materije koje izazivaju oral­na oštećenja su teški metali (živa, olovo, talijum) i metaloidi (arsen, antimon, bizmut). Toksična ošte­ćenja oralnih tkiva mogu izazvati: fosfor, bakar, sre­bro, jod i drugi.

Oralna oštećenja toksičnim materijama najče­šće nastaju akcidentalno (nehotično) i profesional­ne su prirode, jer se javljaju u radnika koji rade na dobijanju i preradi ovih materija. Rede su to akci- dentalna medikamentozna oštećenja, nastala pri primeni tih materija u lečenju nekih oboljenja ili u kozmetici. Takva oštećenja su živom, bizmutom, jodom i drugo.

Toksične materije dospevaju u usnu duplju: di­rektno, hematogenim putem i pljuvačkom.

Toksična oralna oštećenja zavise od vrste i pri­rode toksične materije, ali i od čitavog niza lokalnih i opštih faktora. Na nastanak i težinu trovanja utiče i opšte zdravstveno stanje, starost bolesnika, ishrana obolelog, sanitarna kultura itd. To čini da svi radni­ci, iako su podjednako izloženi industrijskim otro­vima ne obolevaju podjednako. Smatra se da je za nastanak i težinu oralnih oštećenja bitna oralna hi­gijena i stanje parodoncijuma. U uslovima potpune oralne higijene, stalne kontrole održavanje gingive i litavog parodoncijuma u zdravom stanju, skoro pot­puno se isključuju uslovi za nastanak oralnih ošte­ćenja.