PROMENE U JEZIČNOM EPITELU U SMISLU POJAČANE KERATONIZACUE – LEUKOPLAKIA
Promene na jezičnom epitelu mogu nastati u smislu hiperkeratoze i hiperplazije. Takvo polifera- tivno oboljenje izrazito hroničnog toka sa naglašenom hiperkeratozom opisuje se kao Leukoplakia.
Ove promene se javljaju na gornjoj površini jezika, i to više prema vrhu i bočnim stranama. Hiper- keratoza se može javiti i na obraznoj sluzokoži i to u predelu okluzalne linije, zatim u retromolamom predelu i na rumenom delu usana. Leukoplakija se ipak najčešće javlja na jeziku, pa se i svrstava u bolesti jezika.
ETIOLOGIJA. Uzroci leukoplakije su lokalne prirode. Samo izuzetno hiperkeratozu epitela jezika mogu izazvati neki opšti agensi. Od lokalnih uzroka se pominju:
– neprikladni protetski radovi i destruirani zubi;
– preterano pušenje gde dolazi do izražaja he- mijsko iritativno dejstvo duvana, ali se ne isključuje ni termički uticaj duvanskog dima. Tako nastaju opekotine početnog stepena.
promene koje nastaju kod pušača su reverzibilne i po prestanku pušenja se gube. Zbog toga se ove promene u literaturi nekada posebno opisuju kao Leucoplakia exfoliativa;
– galvanska struja koja se stvara u ustima pri postojanju dva materijala (metala) različitog potencijala. Smatra se da je struja jača pa i iritacije jače ukoliko su metali udaljeniji u naponskom nizu;
– alkoholizam, i to naročito kod onih etiličara koji koriste žestoka alkoholna pića;
– loše navike kao stoje grickanje usne ili obraza.
Među opštim faktorima koji mogu izazvati hi- perkeratozu se ističu:
– avitaminoza A, jer je utvrđeno da nedostatak ovog vitamina dovodi do pojačane keratini- zacije;
– hormonski poremećaji, jer je utvrđeno da kod žena lečenih estrogenim hormonima može da nastupi hiperkeratoza epitela jezika;
hiperholesterolemija i poremećaji metabolizma masti često su praćeni leukoplakijom.
KLINIČKA SLIKA. Bolest je češća u starijih osoba. Najveća frekvencija oboljenja je između 30. i 50. godine života. Muškarci 2,7 puta češće obolje- vaju nego žene.
Leukoplakiji prethodi crvenilo epitela, koje se postepeno gubi i zahvaćena mesta postaju opale- scentna pa beličasta. Na tim mestima se javljaju jasno bele trake ili ploče koje su bele boje i predstavljaju perkeratotični epitel.
Na tim mestima epitel zadebljava, a bolesnici pod jezikom osećaju neravnine. Zadebljana mesta su mlečno bela ili srebmaste boje. U daljem razvoju bolesti epitel epitel zadebljava sve više pa se na mestima zahvaćenim hiperkeratozom javljaju naprsli- ne i stvaraju se fisure. Nekada se obrazuju i pravi čvorići. Ako se nodulus nasilno otkine od podloge, pojavljuje se ulceracija koja krvari.
Leukoplakija počinje bez nekih karakterističnih tegoba. Bolesnici imaju subjektivni osećaj sušenja usta. Oboleli nekad imaju metalan ukus ustima. Ako su ragade dublje, bolesnici imaju i bolove. Ti bolovi se potenciraju pri govoru, a naročito pri jelu.
U diferencijalnoj dijagnozi leukoplakije dolaze u obzir sve bele lezije, odnosno promene oralne sluzokože. Hi spadaju: ožiljci na oralnoj sluzokoži, promene izazvane na oralnoj sluzokoži nekim leko- vima, kao i promene oralnog epitela izražene u obo- lelih od nekih dermatoza (Lichen planus).
Ožiljci posle traume, operativnog zahvata ili opekotine beli su i veoma liče na leukoplakiju. Razlika između ožiljaka i leukoplakije postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog izgleda. Bolesnici već u anamnezi izjavljuju da su imali traumu, opekotine ili hirurški zahvat, što isključuje leukoplakiju. Klinički izgled ožiljka se razlikuje od hiperkeratotič- kog epitela po tome što je površina glatka, sjajna i vlažna, dok u slučaju leukoplakije epitel je neravan, mutan i suv.
Na sličan način se postavlja diferencijalna dijagnoza i u slučaju belih lezija koje prouzrokuju neki lekovi. To se, na primer, događa pri oštećenju oralne sluzokože salicilatima, i prilikom stavljanja ovih lekova u karioznu šupljinu da bi se sprečili pul- pitični bolovi i slično. Takva oštećenja izazivaju i preparati srebra (lapis), koncentrovani rastvor vo- donik peroksida i drugi. Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i palpacije. Bolesnici u anamnezi izjavljuju da su promene nastale posle uzimanja nekih lekova. Bele lezije izazvane le- kovima su meke konzistencije, dok je epitel na mestu hiperkeratoze u slučaju leukoplakije tvrd i induriran.
Diferencijalna dijagnoza između leukoplakije i promena izraženih u obolelih od nekih dermatoza (Lichen planus) se postavlja na osnovu: anamneze, lokalizacije i kliničkog izgleda promena, kao i na osnovu postojanja kožnih promena.
Anamneza pomaže utoliko što se u obolelih od leukoplakije dobija podatak da je bolesnik strastan pušač. Lihen je bolest druge etiologije, tako da pušenje nije od većeg značaja.
Lokalizacija promene je voma značajna u diferencijalnoj dijagnozi. Promene u toku leukoplakije su najčešće asimetrične i predstavljaju jednu ograničenu belu površinu mozaičnog izgleda, dok okolna sluzokoža nije inflamirana. U obolelih od lihena promene su simetrične i i imaju mrežast izgled, na inflamiranoj osnovi, leukoplakija je bolest oralne sluzokože, a lihen je dermatoza sa izraženim pro- menama na koži. Uočavanjem i otkrivanjem kožnih promena diferencijalna dijagnoza se sa sigurnošću postavlja.
Leukoplakija se razvija veoma sporo, uz stalnu progredijenciju. Nekada se događa da se leukoplakija, kada dostigne izvestan stepen razvoja, spontano zaustavi i ostaje tako celog života. Praktično nikada ne dolazi do spontanih involucija.
Mnogi autori smatraju leukoplakiju kao pred- kancerozno stanje. Veruje se da verukozni oblici leukoplakije nejčešće progrediraju u planocelulami karcinom.
LEČENJE. Lečenje leukoplakije je dvojako i sastoji se se u delovanju na sve lokalne i opšte agense koji mogu imati kauzalnu ulogu, i u lokalnoim delovanju na same promene. Delovanje na lokalne agense podrazumeva uklanjanje neprikladnih stomatoloških radova, plombiranje destruiranih zuba, korekciju loših plombi i slično. Bolesnicima treba zabraniti pušenje i upotrebu alkohola. U kauzalne zahvate spada i zamena materijala istorodnim metalima, da bi se na taj način izbeglo stavranje galvanske struje u ustima.
Kao dopunska mera primenjuje se i davanje vitamina A. Ovaj vitamin mora da spreči dalju progredijenciju bolesti. Vitamin A se aplikuje premazi- vanjem oblelih mesta više puta u toku dana. Ovaj način se može kombinovati sa peroralnom prime- nom. Nakčešće se bolesnicima daje tri do petnaest kapi uljanog rastvora A+D vitamina. Efekat vita- minske terapije se može očekivati tek posle višeme- sečne primene.
Delovanje na promene u usnoj duplji podrazumeva odstranjenje hiperkeratotičnog epitela. To se vrši na tri načina: hirurški, redgenskim zračenjem ili elektrokoagujacijom.
Hirurški način je najefikasniji. Vrši se široka ekscizija i uklanjanje svih tkiva do mišićnog sloja.
Zračenjem se postižu znatno slabiji rezultati. Ono se može koristiti samo u onim slučajevima kada su promene ograničene i nalaze se na onim me- stima koja su dostupna direktnom zračenju. Smatra se da terapijska doza treba da iznosi polovinu doze kojom se zrače karcinomi.
Pokušaji da se na hipekeratotično izmenjen epitel deluje medikamentima ostali su bez značajnijih rezultata.
Lečenje obolelih od leukoplakije se sprovodi i pomoću retinoične kiseline.
