DERMATITIS HERPETIFORMIS – DUHRING

To je hronično recidivirajuće oboljenje koje karakteriše izrazit polimorfizam promena. Bolest se javlja u ranoj mladosti i traje najčešće doživotno, sa povremenim češćim ili redim remisijama. U mla­đim godinama razmaci između pojedinih naleta su kraći, a u starijem dobu periodične remisije su duže.

Nalaz IgA u gornjim slojevima krzna i na gra­nici krzna i epiderma ukazuje na imunološku priro­du oboljenja.

ETIOLOGUA

Dermatitis herpetiformis je oboljenje nepozna­te etiologije. U etiologiji se navode brojni agensi kao što su: alergija, virusna infekcija, poremećaji u metabolizmu, psihičke i mehaničke traume, neki autori tvrde da ova dermatoza nastaje kao posledica alergije na hranu i medikamente koji sadrže jod. U prilog toj tvrdnji ide činjenica što kože kod obolelih u kontaktu sa jodom reaguje eritemorn i pojavom bula.

KLINIČKA SLIKA

Dermatitis herpetiformis je tipična dermatoza, ali koja se rede može javiti i na ustima. Bolest u ustima se manifestuje: makulama, vezikulama, bo­lama i papulama. Te promene se lokalizuju na obra- znoj sluzokoži u nivou okluzalne linije, na jeziku i tvrdom nepcu, prskanjem vezikula i bula ostaju ero- doane površine. Erodovane površine su bolne, ali je opšte stanje bolesnika dobro.

Promene na koži u obliku makula javljaju se na nogama, podlektici, slabinama i kukovima. Izbija­nje makula praćeno je intenzivnim svrabom. maku- le su veličine kovanog novca, rede veličine dlana, nešto su izdignute i oštro ograničene od okoline. Vezikule odnosno bule po koži su ispunjene bistrim seroznim sadržajem. Njihovim prskanjem ostaju erodovane površine pokrivene žućkastim karusta- ma.

U dijagnozi bolesti se koriste probe na jod i ci- tološka ispitivanja.

U bolesnika sa ovim obolljenjem probe na jod su pozitivne. Osetljivost na jod ispituje se kutanom aplikacijom joda. Rastvor joda se aplikuje na kožu. Ako je fenomen pozitivan, na mestu aplikacije joda nastaju eritem i bulozno-vezikulozne promene.

Citološke probe se odnose na dokazivanje eozi- nofilije. Kod obolelih je, kako lokalno u samim le- zijama, tako i u krvi izražena eozinofilija. To pove­ćanje broja eozinofilnih granulocita nije patogno- monično za ovo oboljenje.

LEČENJE

U terapiji se primenjuju antileprozna sredstva, poznata kao sulfoni. Ovim sredstvima se u izve- snim slučajevima postižu zadovoljavajući rezultati.

Hormonska terapija kortikosteroidima je uspe­šna, ali ne sprečava recidiv. Stomatološka terapija se satoji u ispiranju obolelih mesta blagim neiritirajućim sredstvima.