OTKRIVANJE PARODONTALNIH DŽEPOVA SONDIRANJEM

Parodontalni džepovi se najsigurnije otkrivaju sondiranjem.

Sondiranje parodontalnih džepova daje poda­tak o tome da li postoje parodontalni džepovi, koli­ka je njihova dubina, gde su lokalizovani i da li u njima ima konkremenata.

Za sondiranje parodontalnih džepova se koristi parodontološka graduisana sonda sa zatupljenim vrhom ili kuglom na vrhu. Za sondiranje se može koristiti i obična stomatološka sonda, ali se prepo­ručuje da bude sa zaobljenim vrhom. Ako je sonda sa oštrim vrhom ona može da prodre između ćelija pripojnog epitela na dnu parodontalnog džepa,-pa se dobija podatak daje džep dublji nego stoje stvar­no dubok. Tako se može desiti da se čak i gingi valni sulkus proglasi za parodontalni džep.

Deo sonde koji ulazi u parodontalni džep treba da je dovoljno dugačak, tako da se mogu izmeriti i najdublji džepovi, čija dubina može nekada da od­govara dužini korena zuba. Deo sonde koji ide u pa­rodontalni džep treba daje podeljen u milimetre.

Za sondiranje parodontalnih džepova koji se nalaze u predelu furkacija višekorenih zuba koristi se specijalna parodontološka sonda sa povijenim radnim delom.

Sondiranje se vrši intimno uz zub u apikalnom smeru, bez kprišćenja veće sile. Sonda prati verti­kalnu osovinu zuba sve do pojave otpora koji nasta­je od pripojnog epitela.

Sondiranje parodontalnih džepova je bezbolan zahvat. Izuzetno, ako su veoma izražene ulceracije na mekom zidu džepa, sondiranje može biti veoma bolno i pored pažljivog manipulisanja. ak i prilikom vrlo pažljivog sondiranja i veoma blagog pritiska, može se javiti intenzivno krvarenje.

Bol može nastati i usled kretanja sonde po po­vršini korena zuba.

Sondiranjem se teško može utvrditi da li je u pitanju gingivalni sulkus, gingivalni ili parodontal­ni džep. Za njihovo razlikovanje bitno je utvrditi ce- mentno-gleđnu granicu. To se postiže ako se son­dom klizi po površini gleđi u apikalnom smeru. U jednom trenutku osetiće se prelaz između cementa i gleđi. Ako sonda ne prodire dublje od nje u apikal­nom smeru, a izmerena vrednost je do dva milime­tra, u pitanju je gingivalni sulkus. Ukoliko je izme­rena vrednost veća od dva milimetra, onda je u pitanju gingivalni džep. Ako posle utvrđivanja ce- mentno-gleđne granice sonda i dalje bez velikog napora klizi po cementu u apikalnom smeru onda je u pitanju parodontalni džep.

Znatne smetnje prilikom sondiranja parodon- talnih džepova mogu izazvati subgingivalni konkre- menti na korenu zuba.

Sondiranjem se može odrediti dubina parodon- talnog džepa, nivo pripojnog epitela i nivo ivice gingive. Utvrđene vrednosti izražavaju se u milime­trima. Merenja za utvrđivanje ovih parametara se vrše na vestibulamoj površini (mezijalno, sredina vestibulame površine i distalno) i na oralnoj površi­ni (mezijalno, sredina oralne površine i distalno).

DUBINA PARODONTALNOG DŽEPA je rastojanje od ivice gingive do dna džepa odnosno koronarnog kraja pripojnog epitela.

U okviru merenja ovog rastojanja, znatan nje­gov deo (nekada najveći deo) čini uvećana gingiva usled edema ili hiperplazije. Zbog toga se mere- njem parodontalnog džepa ne sagledava veličina ra­zaranja parodoncijuma.

NTVO PRIPOJNOG EPITELA je rastojanje od gleđno-cementne granice do dna parodontalnog džepa. Njegovim određivanjem dobija se realna pred­stava o veličini razaranja potpornog aparata zuba.

NIVO IVICE GINGIVE se određuje mere- njem rastojanja od ivice gingive do gleđno-cement­ne granice.

Ukoliko se ivica gingive nalazi na uobičajenom nivou (ako nema edema, hiperplazije ni destrukcije gingive), onda dubina parodontalnog džepa i nivo pripojnog epitela imaju iste vrednosd.

Ako postoji ogolićenje vratova zuba, tako daje ivica gingive apikalnije od gleđno-cementne grani­ce, onda je dobijena vrednost dubine parodontalnog džepa manja od vrednosti za nivo pripojnog epitela.

Ukoliko je ivica gingive koronamije od gleđ-j no-cementne granice (zbog hiperplazije ili edema),

tada je vrednost za dubinu džepa veća od one za ni­vo pripojnog epitela.

Na osnovu podataka dobijenih pomoću sondi­ranja parodontalnih džepova utvrđuje se prognoza i plan terapije parodontopatije odraslih.

Konstruisane su i automatske i elektronske sonde. Pomoću ovih sondi se mnogo preciznije is­pituju parodontalni džepovi. Smatra se da se pomo­ću automatskih i elektronskih sondi i do 10 puta preciznije meri dubina parodontalnih džepova nego pomoću klasične graduisane parodontološke sonde.