UTVRĐIVANJE STEPENA LABAVLJENJA ZUBA

Za postavljanje dijagnoze parodontopatije od­raslih veoma je značajno utvrditi labavljenje zuba, kao i to koliko se zubi klate.

Da li je zub razlabavljen ili ne utvrđuje se i bi- manuelnom palpacijom. To se u donjoj vilici radi tako što se na vestibulamu površinu krunice zuba postavi jagodica kažiprsta jedne ruke, a na lingval- rtu površinu jagodica kažiprsta druge. Pritiskom u vestibulamo-oralnom smeru i obratno utvrđuje se da lije zub razlabavljen. U gornjoj vilici se provera- vanje rasklaćenosti zuba vrši tako što se zub koji se ispituje uhvati između kažiprsta i palca jedne ruke i proverava se njegova čvrstina, pomeranjem u vesti- bulo-oralnom smeru i obratno.

Za otkrivanje razlabavljenosti zuba može se koristiti i stomatološka sonda. Ovaj način je manje pouzdan. Primenjuje se tako što se vrh pljoštimice nasloni na vestibulamu površinu ispitivanog zuba i potiskuje na zub u oralnom smeru. Zatim se sonda na sličan način postavi na oralnu površinu zuba i potiskuje na zub u oralnom smeru. Zatim se sonda na sličan način postavi na oralnu površinu zuba i$ preko nje se pritisak usmerava vestibulamo.

Kod bočnih zidova vrh stomatološke sonde tre­ba postaviti u fisuru zuba i tako probati njihovu po­kretljivost.

Stomatološka sonda i stomatološko ogledalce može se koristiti za utvrđivanje labavljenja zuba i na sledeći način: vrhom drške sonde vrši se pritisak na zub u željenom smeru i proverava se njegova po­kretljivost.

Stepen (veličina) pokretljivosti zuba izražava se pomoću pet stepeni klaćenja. Pri utvrđivanju kla- ćenja zuba uvek se vrši poređenje sa susednim zubi­ma.

U otkrivanju labavljenja zuba koristi se i anam­neza. Najčešće se oboleli od parodontopatije odra­slih upravo zbog klaćenja zuba i obraćaju stomato­logu. Nažalost, bolesnik zapazi labavljenje zuba kada su u pitanju znatna razaranja parodoncijuma.

Pokretljivost zuba u vertikalnom pravcu nasta­je ukoliko u toku parodontopatije dođe do obimni­jih razaranja potpornog aparata zuba ili kada je on u potpunosti razoren. Prilikom pritiska na zub u api- kalnom smeru zub se može delimično utisnuti u al­veolarnu čašicu. Po prestanku pritiska zub se pono­vo vraća u prvobitni položaj.

Izolovani zubi kod kojih nedostaju susedi, a čiji je parodoncijum znatno razoren, mogu se pomerati ne samo u vestibulamom već i u meziodistalnom pravcu.

Posle utvrđivanja prisustva i stepena labavlje­nja zuba bitno je utvrditi i uzrok labavljenja. Laba­vljenje zuba nije posledica samo razaranja potpor­nog aparata zuba, već i različitih drugih procesa u parodoncijumu i njegovoj okolini. Zato stepen laba­vljenja zuba ne mora da odgovara i težini oboljenja i ne daje vemu sliku stanja alveolarne kosti.

Stepen labavljenja zuba je važan test stanja pa­rodoncijuma. Sem klasičnih metoda merenja klaće­nja zuba, uvedeni su i precizniji postupci kao perio- test (Siemens), sironognatograf (Semens), paro- dontometar (Zelić i sar.) i drugi. Pomoću ovih mer- nih instrumenata se direktno i vrlo precizno očitava pokretljivost zuba u obolelih od parodontopatije odraslih. To se posebno odnosi na frontalne zube