Uzrok paradontopatije

Etiologija parodontopatije je poznata. Parodontopatiju izaziva dentalni plak. To je meka nasla­ga koja se taloži na zubima i koja sadrži brojne mi­kroorganizme. Danas se sigurno zna da parodonto- patiju izazivaju mikroorganizmi koji čine glavni sa­stojak dentalnog plaka. Poznat je i način na koji de- luje dentalni plak i kako nastaju promene u paro- doncijumu u toku parodontopatije, od početne in- flamacije, preko stvaranja parodontalnih džepova, do terminalnih razaranja i gubitka zuba.

Utvrđeno je da nijedan ni drugi agens, bilo lo­kalne ili opšte prirode nije u stanju da izazove stva­ranje parodontalnih džepova i promene karakteri­stične za parodontopatiju.

Postoje brojni faktori koji imaju uticaj na na­stanak parodontopatije ili na tok i brzinu odvijanja procesa u parodoncijumu. Delovanje tih faktora je takođe vezano za dentalni plak, jer oni utiču na stvaranje dentalnog plaka ili pak olakšavaju delova­nje štetnih agenasa dentalnog plaka.

Svi ti faktori se mogu podeliti u dve grupe:

U prvu grupu spadaju svi agensi lokalne priro­de, koji na nastanak parodontopatije utiču na taj na­čin što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju dental­nog plaka. Ovde dolaze:

–             anatomske anomalije;

–             impakcija hrane;

–             loše navike;

–             jatrogeni faktori;

–             karijes zuba i

–             lezije gingive.

U drugu grupu spadaju svi agensi opšte prirode koji na nastanak parodontopatije utiču na taj način što smanjuju opštu otpornost organizma, kao i ot­pornost parodonđjuma i ubrzavaju delovanje štet­nih agenasa dentalnog plaka. Zahvaljujući dejstvu tih opštih faktora promene u parodoncijumu se brže odvijaju, a razaranja su znatno teža. U ove faktore dolaze:

–             oboljenje krvi:

–             endokrini poremećaji;

–             delovanje toksičnih supstanci;

–             neki nasledni faktori i

–             starenje.

Događa se i sumacija dejstva lokalnih i opštih faktora. Tako da ako bolesnik uz neke anatomske anomalije i dosta karioznih zuba ima i neki endokri­ni poremećaj (dijabet), i parodontalna oštećenja će biti izuzetno teška, a prognoza parodontopatije lo­ša.

Svi ovi faktori, kako lokalne prirode, tako i oni faktori opšte prirode, iako imaju indirektnu ulogu u nastajanju oboljenja parodoncijuma značajni su u etiopatogenezi parodontopatija, pa ih je neophodno dobro poznavati. Delovanjem na ove faktore uspe- šno se terapijski utiče na lečenje obolelih od paro­dontopatije.

Ipak se u etiologiji parodontopatija bitna uloga pridaje infekciji. Utvrđeno je da se u parodontalnim džepovima nalazi preko 300 vrsta bakterija. Ispiti­vanja su potvrdila da u ustima sastav oralne flore varira od bolesnika do bolesnika, pa i od jednog me- sta u ustima do drugog mesta usta iste osobe. Zato nikako ne može biti govora o nekim specifičnim bakterijama koje izazivaju parodontopatiju. Pre se može zaključiti da parodontopatije izaziva ne jedna vrsta već više vrsta bakterija. Ništa se sigurno ne može zaključiti, a što je klinička praksa potvrdila to da nije bitno samo prisustvo bakterija već njihov broj odnosno količina i njihov međusobni odnos.

Nekih mikroorganizama nema u zdravim usti­ma, ili ih je veoma malo, dok su u obolelom paro­doncijumu uvek prisutne i to u velikom broju. Takvi su Actinobacillus actinomycetemcommitans i Porphyromonas gingivalis.

Klinička iskustva su potvrdila da delovanjem na ove mikroorganizme i druge koji se javljaju u obolelih od parodontopatija, nastaju vidna klinička poboljšanja. Tako se nameće kao neophodnost uvo­đenja antibiotika u lečenju obolelih.

Istovremeno je dokazano da neki ljudi u paro­doncijumu imaju mnoštvo bakterija koje se okri­vljuju za nastanak parodontopatija, a da pri tome oni nisu oboleli od tih oboljenja. Znači da su za na­stajanje parodontopatija vrlo značajni i neki faktori rizika. Pored lokalnih faktora u poslednje vreme se sve više ističu i genetski faktori. Procenjeno je da, ako su genetski faktori prisutni, onda se rizik za po­javu parodontopatija povećava 19 puta.

Zaključak bi bio da u nastanku parodontopatija mikroorganizmi igraju najznačajniju ulogu, da one nisu zarazna oboljenja, a da su za njihov nastanak vrlo značajni i drugi faktori kao što je poremećeno stanje odnosno povećana osetljivost organizma, pri čemu veliku ulogu igraju genetski faktori rizika.

Kako samo postojanje genetskih faktora, ali bez učešća infektivnih agensa, ne može da izazove parodontopatije, to se opet u centar etioloških razja­šnjavanja stavlja infekcija, odnosno dentalni plak, kao mikrobska tvorevina.

Značaj dentalnog plaka u etiogenezi parodon-^: topatije zahteva dobro poznavanje svih fenomena koji se odnose na akumulaciju i sastav plaka, naro­čito na bakterijsku floru ovih naslaga, kao i način delovanja dentalnog plaka