DENTALNI PLAK

Dentalni plak je bezbojna, ponešto opalescent- na, ljigava naslaga koja se taloži na zubima, ali i na drugim mestima u usnoj duplji, naziva se još i bak­terijski odnosno mikrobni plak. Ove naslage mogu biti obojene hranom i hromogenim bakterijama.

Poslednjih godina pojavila su se nova saznanja koja više osvetljavaju ulogu dentalnog plaka u na­stajanju parodontopatija. Razvila se hipoteza da po­stoje dve vrste plaka: nespecifičan i specifičan den­talni plak.

Hipoteza o specifičnom dentalnom plaku ističe da su samo neke vrste dentalnog plaka patogene i da njihovo patogeno dejstvo zavisi od prisustva ili od dovoljne količine nekih specifičnih mikroorganiza­ma u njima. Ovakva vrsta plaka prouzrokovaće pa­rodontopatije, jer ti specifični mikroorganizmi den­talnog plaka stvaraju supstance koje prouzrokuju razaranja parodoncijuma. Po ovoj teoriji utvrđeno je da je Actinobacillus actinomycetemcommitans jedan od bitnih uzroka lokalizovane juvenilne paro­dontopatije.

Postoji i podatak daje broj bakterija na obole- lim mestima parodoncijuma dvostruko veći nego na zdravim mestima. U obolelim mestima ima manje koka, a više pokretnih štapićastih mikroorganizama i spiroheta.

Na zdravim mestima parodoncijuma flora se sastoji uglavnom od gram-pozitivnih fakultativnih štapićastih mikroorganizama i koka. One čine 75% svih bakterija. Na mestima gde je prisutan samo gingivitis, njihov broj se smanjuje na 44%, a gde je parodontopatija, na samo 10 do 13%. ovo smanjiva- nje je praćeno povećanjem gram-negativnih štapi­ća, od 13% na zdravim mestima, na 40% na mesti­ma sa gingivitom i 65% kod lokalizovane juvenilne parodontopatije.

Ovaj procenat se povećava na preko 74% u obolelih od napredovale parodontopatije.

Značajna su i saznanja na koji se način odvija kolonizacija i prodor mikroorganizama u parodon- cijum. To se može odigrati na tri načina:

1.  NASELJAVANJEM I PRIPAJANJEM BAKTERIJA U PARODONCIJUMU. Gingival- na tečnost teče od dna ka otvoru gingivalnog sulku- sa odnosno parodontalnog džepa. Da bi iz tog regio- na bakterije izbegle da ih tečnost izbaci, moraju da se pričvrste na nekim mestima ove regije. Ova nji­hova sposobnost pripajanja za površinu mekog ili tvrdog zida sulkusa odnosno parodontalnog džepa jedan je od faktora virulencije. Ovo pripajanje bak­terija može da se odigra na korenu zuba ili na povr­šini mekog tkiva, ali i na dentalnom plaku koji tu već od ranije postoji. Prva kolonizacija bakterija je na pelikuli zuba. Na već prisutnom plaku odigrava se koagregacija odnosno pripajanje novih bakterija.
2.  INVAZIJOM ILI PRODOROM BAKTE­RIJA U PARODONCUUM kroz ulceracije u epi- telu gingivalnog sulkusa ili epitela džepa, ali i kroz međućelijske prostore. Dokazan je direktan prodor npr. Actinobacillus actinomycetemcommitans, ali i nekih drugih bakterija, prodorom u tkivo parodon­cijuma odvija se njihovo direktno delovanje.
3.  NEUTRALIZACIJOM ODBRAMBE- NIH MEHANIZAMA DOMAĆINA. Savladava­njem odbrambenih mehanizama domaćina, bakteri­ju uspeju da izbegnu i prevaziđu odbranu. Ovo se ostvaruje tako što mikroorganizmi produkuju leu- kotoksin koji uništava polimorfonukleare i 1 imfoči­te. Mehanizam oštećenja tkiva domaćina se odvija direktnim razaranjem tkiva, ali i oslobađanjem bio­loški aktivnih supstanci iz ćelije tkiva domaćina. Tako neki produkti bakterija sprečavaju rast ili re­mete metabolizam ćelija tkiva domaćina. Takvi su: amonijak, masne kiseline, peptidi, indol, isparljiva jedinjenja sumpora itd. bakterije produkuju i neke enzime (proteaze, kolagenaze) i dr. koji imaju slič­no dejstvo. Pod dejstvom endotoksina koji se oslo­bađa iz makrofaga i monocita nastaju interleukin i prostaglandin, koji su odgovorni za resorpciju alve­olarne kosti, ali oni mogu da aktiviraju ili inhibiraju i neke imune ćelije organizma.

U daljim istraživanjima pokušava se:

–    Da se stvore mutantni oblici mikroorganiza­ma koji se neće međusobno spajati-slepljiva- ti,

–    Iznalaženje sredstava koja sprečavaju aku­mulaciju mikroorganizma i stvaranje dental­nog plaka,

–    Pronalaženje antiinflamatomih nesteroidnih , lekova, sa ciljem da se spreči stvaranje pro-

staglandina i

–    Imunizacija, koja podrazumeva stvaranje specifičnih vakcina.