STVARANJE I LOKALIZACIJA DENTALNOG PLAKA
Osnovu za stvaranje dentalnog plaka čini den- talna pelikula. Razlikuje se urođena i stečena den- talna pelikula. Urođena dentalna pelikula je poznata kao primarna i nastaje prilikom formiranja zuba. Naziva se još i gleđna opna ili Nasmitova (Nasmyth) membrana. Ta opna se retko viđa kod zuba u funkciji, jer se gubi usled abrazivnog dejstva hrane.
Za stvaranje dentalnog plaka mnogo je značajnija stečena dentalna pelikula. Stečena ili sekundarna pelikula stvara se tokom čitavog života. To je nevidljiva naslaga na zubima koja se obrazuje od glikoproteina i lipida pljuvačke. Stečena ili sekundama pelikula se formira već nekblikamihuta posle pranja zuba. vrsto je pripojena za zub. Ona nastaje i kada se ne unosi hrana, a ne samo za vreme i neposredno posle jela.
Dentalni plak se stVara tako što se u stečenom dentalnom pelikulu talože! ugrađuju mikroorgani- ziiii iz pljuvačke i druge organske i neorganske materije.
Dentalni plak se stvara, odnosilo zadržava, na mestima na mestima na kojima ne, postoji samoči- šćenje. vrsto je spojen za zub i običnim ispiranjem usta ne može se ukloniti.
Dentalni plak se akumulira na zubima, ali se stvara i na protetskim nadoknadama, zubnom kamencu, pa i na slobodnoj gingivi i interdentalnim papilama. Dentalni plak se akumulira i u gingival- nom sulkusu i parodontalnom džepu. Tako treba razlikovati subgingivalni od supragingivalnog dentalnog plaka. Ove dve vrste plaka se ne razlikuju samo po lokalizaciji već i po sastavu.
SUPRAGINGIVALNI DENTALNI PLAK. – Supragingivalni dentalni plak se stvara u vidu ljigave skrame na kliničkoj krunici zuba. On se stvara koronarno od ivice gingive.
Dentalni plak je prvih nekoliko dana od formiranja zrnaste strukture. Naslage supragingivalnog dentalnog plaka mogu biti vrlo tanke, a nekada su vrlo ozbiljne, a mogu biti i u obliku želatinozne mase različite debljine.
Supragingivalni dentalni plak se može lako klinički otkriti. Ukoliko se pak nalazi u malim količinama teško se može zapaziti golim okom. Dentalni plak se otkriva pomoću sonde ili posle primene raznih boja za indentifikaciju. vrsto je pripojen za površinu zuba. Može se ukloniti sa zuba samo mehaničkim čišćenjem. Dentalni plak se ispiranjem usta vodom ili pomoću spreja ne može uklomiti. To ga razlikuje od materije albe. Materija alba je naslaga koja je meka, beličasto-opalescentna, labavo pripojena za podlogu i lako se skida. Dentalni plak i materija alba se razlikuje i u sastavu.
Supragingivalni dentalni plak se stvara na svim površinama zuba, ali se najčešće zadržava u gingi- valnoj trećini krunice zuba. To su one površine zuba koje nisu izložene trenju hrane prilikom žvakanja. Dentalni plak se više stvara vestibularno nego oralno i on može nekada da prekrije čitavu površinu krunice zuba. Supragingivalni dentalni plak se naročito akumulira na neravninama. To se događa posebno u urođenim defektima gleđi i na neispolira- nim stomatološkim nadoknadama. Više dentalnog plaka ima na mestima na kojima ne postoji samoči- šćenje, što je slučaj sa aproksimalnim površinama zuba.
Dentalni plak, kao kao nekalcificirana akumulacija koja adherira na površini zuba, sastoji se od denaturisanih glikoproteina pljuvačke. Ova akumulacija biva već posle nekoliko minuta naseljena Živim mikroorganizmima usne duplje, deskvamira- nim epitelnim ćelijama i polimorfonukleamim leukocitima.
SUBGINGIVALNI DENTALNI PLAK: -Subgingivalni dentalni plak se akumulira u sub- gingivalnoj regiji, apikalnije od ivice gingive. Tako se ovaj plak stvara u gingivalnom sulkusu, gingival- nim i parodontalnim džepovima. Subgingivalni dentalni plak se ne može direktno dijagnosticirati in situ. Ukoliko je u tankom sloju, nije ga moguće otkriti inspekcijom u toku kliničkog pregleda. Otkrivanje subgingivalnog dentalnog plaka se vrši pomoću stomatološke sonde, rede i drugim instrumentima.
U subgingivalnoj regiji razlikuje se dentalni plak koji je čvrsto pripojen za površinu zuba i slobodni subgingivalni plak, koji je u kontaktu sa sul- kusnim epitelom ili epitelom džepa i pripojnim epi- telom. Pripojeni subgingivalni dentalni plak služi kao osnova za formiranje subgingivalnih konkre- menata.
Subgingivalni dentalni plak je dobro proučen i konstatovano je da igra veoma značajnu ulogu u odvijanju patoloških procesa u parodoncijumu. Smatra se da je subgingivalni dentalni plak osnovni uzrok oboljenja parodoncijuma.
Brzina stvaranja i količina dentalnog plaka zavisi od različitih faktora. Brže stvaranje i akumulacija dentalnog plaka zavisi najviše od oralne higijene. Što je oralna higijena lošija biće više dentalnog plaka i obrnuto.
Na brzinu stvaranja dentalnog plaka utiče sali- vacija i ishrana. Ukoliko je lučenje pljuvačke smanjeno, onda se smanjuje i samočišćenje, pa će akumulacija dentalnog plaka biti veća. Slično se događa i pri ishrani mekom hranom. Takva hrana je neabrazivna i omogućava brže stvaranje dentalnog plaka.
Hrana bogatija ugljenim hidratima favorizuje stvaranje dentalnog plaka na taj način što se razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju visokomoleku- lami polisaharidi (dekstran i levan) koji se direktno ugrađuju u stečenu dentalnu pelikulu i tako omogu-» ćavaju brži rast dentalnog plaka.
Ishrana namirnicama bogatim ugljenim hidratima važan je, ali ne i bitan faktor u stvaranju dentalnog plaka. To dokazuje ^činjenica da se dentalni plak stvara i u snu, kada se ne konzumira hrana.
Dentalni plak može biti različite debljine. Kada je tanak ne može se videti golim okom. Dentalni plak se identifikuje i postaje vidljiv premazivanjem organskim bojama. Najčešće se koristi jednopostot- ni rastvor gencijane violet koji boji dentalni plak u ljubičasto ili eritrozin tablete koje, već posle 20 sekundi, boje dentalni plak crveno. Eritrozin se može koristiti u obliku 6 postotonog rastvora, koji se apli- kuje na mesta koja se ispituju.
Na stvaranje dentalnog plaka utiču brojni lokalni faktori, dok neki opšti faktori smanjujući otpornost organizma i parodoncijuma ubrzavaju delo- vanje dentalnog plaka.
Utvrđeno je da u stvaranju dentalnog plaka postoje tri faze:
– Formiranje zubne pelikule,
– Kolonizacija bakterije,
– Sekundama pelikula.
Prva faza u stvaranju dentalnog plaka je formiranje zubne pelikule, koja je sastavljena od gliko- proteina. Pelikula ima zaštitnu ulogu u stvaranju barijere, a i tako što podmazuje površinu i sprečava Isušivanje tkiva, ali ona predstavlja i mesto za koje se pričvršćuju bakterije. Tek kasnije se stvara dentalni plak.
Druga faza je inicijalna i predstavlja kolonizaciju bakterija. Već posle nekoliko sati se primećuju gram-pozitivne bakterije, kao što je Actinomyces viscosus i Streptococus sanguis. Zatim se pričvršćene bakterije razmnožavaju, a plakovna masa sa- zreva i raste uz nakupljanje novih vrsta bakterije.
U dentalnom plaku, gde su u početku aerobne gram-pozitivne bakterije, stvara se sredina veoma siromašna kiseonikom, u kojoj počinju da predomi- niraju gram-negativni organizmi.
Treća faza je sekundama kolonizacija i sazre- vanje plaka. Primećuju se mikoorganizmi kao: jb ’¿n Prevotella intermedia,
Prevotella loescheii,
Capnocytophaga species,
Fusobacterium nucleatum,
Porphyromonas gingivalis.
Ovi mikroorganizmi se pripajaju za ćelije koje se već nalaze u dentalnom plaku. Osobina ćelija dentalnog plaka da se pripajaju jedni za druge naziva se koagregacija.
Raspored mikroorganizama u supragingival- nom plaku je slojevit, tako da na površini zuba pre- dominiraju gram-pozitivne koke i kratki štapićasti oblici.
U spoljnem sloju zrelog dentalnog plaka ima najviše gram-negativnih štapića filamenta i spiro- heta.
U subgingivalnom dentalnom plaku postoji razlika u vrsti mikroorganizama između onih koji se nalaze na površini zuba, od onih na mekom zidu džepa. Vrlo je značajno da mikroorganizmi prodiru i u tkivo gingive, a i da se mogu naći na površini alveolarne kosti.
