OSTALE MEKE NASLAGE ZNAČAJNE ZA STVARANJE DENTALNOG PLAKA

Pored dentalnog plaka na zubima se mogu for­mirati i neke druge meke naslage. To su: materia al­ba, naslage od ostataka hrane i različite pigmentaci­je. Te naslage imaju znatno manju ulogu u nastanku parodontopatija. Uloga tih mekih naslaga je indi­rektna. One doprinose stvaranju dentalnog plaka.

MATERIA ALBA

To je bela meka naslaga na zubim, sastavljena od mikroorganizama, deskvamiranih epitelnih ćeli­ja, raspadnutih leukocita, delića raspadnute hrane, pljuvačnih proteina i lipida. Materia alba sadrži mnogo manje mikroorganizama od dentalnog pla­ka, pa se može pomisliti daje manje štetna za parodoncijuma. Međutim, ispod naslage koju čini mate­ria alba nalazi se dentalni plak. Zato i ovu naslagu treba ukloniti sa zuba. Kako je materia alba labavo pričvšćena za podlogu, to se ona uklanja već sna­žnim ispiranjem usta. 

NASLAGE OD OSTATAKA HRANE

Na zubima se mogu zadržati i ostaci hrane. Za­hvaljujući mehanizmu samočišćenja usne duplje najveća količina ostataka hrane biva brzo odstranje­na, ali jedna količina ostataka hrane se ipak zadrža­va na zubima. To zadržavanje ostataka hrane zavisi prvo od stepena oralne higijene. Mada nemaju ve­ćeg značaja za nastajanje inflamacije gingive, treba ih zajedno sa drugim naslagama uklanjati sa zuba.

PIGMENTACIJA NA ZUBIMA

To su one naslage zbog kojih površina zuba menja boju. Pigmentacije na zubima nastaju usled aktivnosti nekih mikroorganizama ili kao posledica pušenja. Pigmentacije mogu nastati i usled ispiranja usta nekim medikamentima, kao i od delovanja soli nekih metala.

Pigmentacije usled dejstva nekih mikroorgani­zama mogu biti mrke, crne, zelene i narandžaste. Nisu od značaja za nastanak parodontopatije. Bole­snici obično traže njihovo uklanjanje iz estetskih razloga.

DUVANSKE PIGMENTACIJE nastaju kod pušača. To su žućkaste naslage. Kod hroničnih pu- šača takve naslage postaju mrke, pa i crne. Duvan- ske naslage pokrivaju manji ili veći deo površine krunice zuba ili stomatoloških radova; Du vanske naslage je relativno teško odstraniti, naročito iz fi- siira i neravnina gleđi.

Pušenje doprinosi pojavi patoloških promena gingive na taj način što đuvanske pigmentacije: čine površinui zuba neravnom, omogućavajući taloženje dentalnog plaka.

PIGMENTACIJA SOLIMA METALA na­staje profesionalno, rede na druge načine. .Naslage nastale od soli metala na površini zuba takođe favo- rizuju nakupljanje dentalnog plaka.

Pigmentacije na zubima mogu nastati i usled ispiranja usta nekim tekovima. Tako posle duže pri- mene rastvora hlorheksidina, površina zuba može biti obojena mrko. Takve naslage su bezazlene! Ja­ko se uklanjaju sa zuba već četkicom za zube.