MINERALIZACIJA DENTALNOG PLAKA (ZUBNI KAMENAC I SUBGINGIVALNI KONKREMENTI)

Zubni kamenac je mineralizovani dentalni plak i nastaje taloženjem mineralnih soli u dentalni plak. Minerali u zubnom kamencu potiču iz pljuvačke, pa se zbog toga zubni kamenac naziva još i salivami kalkulus. Zubni kamenac je čvrste konzistencije, pa se zbog toga svrstava u čvrste zubne naslage. On se sastoji iz neorganskih soli (70 do 90%) i organskih materija (10 do 30%). Od neorganskih materija naj­više je kalcijuma, fosfora i magnezijuma. Oni su u obliku soli. U zubnom kamencu nađeni su i elemen­ti u tragovima kao što su: natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe.

Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mu- kopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije i leukociti, ali i ostaci hrane. Organsku osnovu zub­nom kamencu praktično čine sve organske materije dentalnog plaka.

Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo. Smatra se da še taj proces minera­lizacije dentalnog plaka obavi za 12 do 14 dana.

Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke, Ph pljuvačke, kao i od oralne higijene. Na stvaranje zubnog kamenca imaju uticaja muko- polisaharidi i enzimi pljuvačke.

– Sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzi­nu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala, intanzivnije se stavar zubni kamenac nego u osoba sa nižom kon­centracijom neorganskih materija.

-Promena Ph pljuvačke, tako što ako pljuvač­ka postane kisela nastaje i povećano taloženje kalci­juma i drugih minerala. Povećanje kiselosti zavisi od oralne higijene i dentalnog plaka. Ukoliko je oralna higijena slaba i akumulacija dentalnog plaka povećana, onda su i mikroorganizmi brojniji. Mi­kroorganizmi dentalnog plaka, naročito acidofilne streptokoke, razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju brojne kisele međuprodukte koji menjaju pH plju­vačke u smislu kiselosti. Tako se ubrzava taloženje kalcijumovih soli i stvaranje zubnog kamenca.

-Uticaj mukopolisaharida se ogleda u tome što oni čine osnovnu organsku supstancu zubnog ka­menca. Smatra se da oni imaju i sposobnost da ad- heriraju kalcijum iz pljuvačke i od njega formiraju jezgra za taloženje mineralnih soli.

– Uloga enzima na stvaranje zubnog kamenca odnosi se na dejstvo fosfataza i esteraza dentalnog plaka. Ovi enzimi hidrolizom organskih materija povećavaju koncentraciju minerala (fosfata) koji se talože u dentalni plak.

Zubni kamenac se taloži na zubima i to na gin­givalnoj trećini krunice zuba prateći ivicu gingive. Najčešće se stvara u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda, odnosno na oralnoj strani gor­njih molara. Zubni kamenac se više stvara na cen­tralnim sekutićima nego na lateralnim.

Naročito se obilno taloži na mestima gde ne postoji samočišćenje, na malponiranim zubima, kao i na neravnim površinama zuba. Stvaranje zub­nog kamenca zavisi i od starosnog doba. Zubni ka­menac se obilnije deponuje u starijih osoba. Do devete godine života se praktično i ne stvara.

Zubni kamenac u nastanku inflamacije gingive ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirekt­na uloga zubnog kamenca je u tome što on stvara re- tenciona mesta i onemogućava samočišćenje i odr­žavanje oralne higijene, i tako dovodi do ubrzane akumulacije dentalnog plaka.

Direktan uticaj kamenca u nastanku inflamaci­je potiče od mehaničke kompresije koju on vrši na slobodnu gingivu, što ima za posledicu hemodi- namske smetnje i vaskulame reakcije.