LEČENJE OBOLELIH OD PARODONTOPATIJE
Terapijski uspeh koji se postiže u lečenju nekog oboljenja zavisi između ostalog i od pravilno utvrđene etiologije bolesti. Ukoliko je poznata etio- logija bolesti, onda se u terapijskom postupku delu- je na uzrok. U tom slučaju je i uspeh potpun. Takvo lečenje pri kome se otklanja uzrok bolesti, označava se kao kauzalno lačanje.
Suprotno, u slučaju oboljenja gde nisu poznati etiološki faktori, lečenje sa sastoji samo u delovanju na simptome bolesti. Takvo lečenje se naziva simp- tomatsko i za razliku od kauzalnog tečenja daje slabije rezultate. Terapijski uspeh koji se postiže ovim lečenjem po pravilu je samo prolaznog karaktera i brzo nastaju recidivi.
Nekada se primenjuje simptomatska terapija i u slučajevima oboljenja gde je poznata etiologija bolesti. To se događa ukoliko je u toku bolesti došlo do nekih patoloških promena sa konsekventnim promenama i simptomima na koje je u terapijskom postupku potrebno delovati. Tako se nekada događa da se u lečenju nekog oboljenja u terapijskom postupku deluje na etiološke faktore, ali i na neke simptome bolesti. Tako se istovremeni ili naizme- nično primenjuje kauzalna terapija u kombinaciji sa simptomatskom terapijom. To je slučaj i sa lečenjem obolelih od parodontopatije.
Pošto je uzrok nastanka gingivita i parodontopatije poznat, to omogućava primenu kauzalne terapije. Kao osnovni i kauzalni zahvat u lečenju gingivita i parodontopatije smatra se uklanjanje dental- nog plaka. Ovde spada i delovanje na sve one faktore koji ubrzavaju stvaranja i delovanje dentalnog plaka. Cilj ovih mera je da se preventivno utiče na stabilizaciju postignutih terapijskih rezultata i da se spreči pojava recidiva.
Ukoliko su u pitanju početne parodontopatije, onda se ovim i završava lečenje obolelog parodon- cijuma.
Kada su u pitanju razvijene parodontopatije sa teškim patološkim promenama u parodoncijumu, onda se pored kauzalnog delovanja u smislu uklanjanja dentalnog plaka, preduzima i simptomatska terapija. Simptomatsko lečenje je delovanje na pojedine simptome parodontopatije, sa ciljem da se oni odstrane. To se pre svega odnosi na uklanjanje parodontalnih džepova.
Ukoliko istovremeno postoji i neko opšte oboljenje (krvna diskrazija, dijabet i si.) koje utiče na otpornost čitavog organizma, pa i parodoncijuma, onda u toku oboljenja treba delovati i na to oboljenje.
Samo kompleksnom terapijom koja se sastoji u preduzimanju uobičajenog lokalnog lečenja, uz zbrinjavanje opštih oboljenja i otklanjanje opštih faktora koji utiču na reaktivnost parodoncijuma, može se postići pun terapijski uspeh.
Ukoliko se lečenje obolelog parodoncijuma stručno obavi, onda su terapijski rezultati potpuni. To znači da je moguće zaustaviti dalju destrukciju parodoncijuma, a patološke procese u parodoncijumu uspešno kontrolisati i parodoncijumu vratiti funkcionalni, pa donekle i anatomski integritet. Odgovarajućim merama moguće je potpuno sprečiti i recidive, pa na taj način stabilizovati postignute remisije.
Lečenjem parodontopatije bi trebalo da se postigne sledeće:
– da se u potpunosti eliminišu patološke pro- mene iz tkiva parodoncijuma, a to podrazu- meva uklanjanje patološki izmenjenih delo- va tkiva parodoncijuma;
– da se uspostave takvi odnosi u parodoncijumu kakvi su postojali pre početka bolesti;
– da se obezbedi dobra funkcija parodoncijuma, a time i zuba;
– da se eliminišu sve subjektivne tegobe koje bolesnik ima i
– da se spreči recidiv oboljenja.
Ovakve idealne terapijske rezultate je moguće postići kauzalnim terapijskim zahvatom (uklanjanjem dentalnog plaka) samo kod nekih oblika gingivita i početnih oblika parodontopatija.
U lečenju obolelih od parodontopatije može se očekivati sledeće:
- Odstranjivanje subjektivnih tegoba koje bolesnik ima. Uspešno se može odstraniti: krvarenje desni, preosetljivost korenova zuba, bol na pokretljivost zuba pri mastikaciji hrane, bolovi koji su nastali kao posledica komplikacija parodontopatije i dr;
- Odstranjivanje nekih simptoma parodontopatija. Neke simptome oboljenja je moguće potpuno eliminisati. To se odnosi na inflamaciju gingive i donekle na parodontalne džepove.
Klaćenje zuba i migraciju zuba moguće je smanjiti, a nekada i potpuno eliminisati. To se odnosi na
inflamaciju gingive i donekle na parodontalne džepove.
- Sprečavanje daljeg napredovanja bolesti, tako da se sačuva preostali parodoncijum i spreči gubitak zuba;
- Uspostavljanje odgovarajućih okluzalnih i artikulacionih odnosa i obezbeđivanje dobre funkcije aparata za žvakanje,
- Stvaranje takvih odnosa u pamdoncijumu koji omogućavaju održavanje dobre oralne higijene;
- Sprečavanje ponovne inflamacije, a time i recidiva parodontopatije i
- Očuvanje zubika kome se obezbeđuje dobro funkcionisanje u dužem vremenskom periodu.