PLAN LEČENJA I REDOSLED PRIMENE TERAPIJSKIH MERA U LEČENJU OBOLELIH OD PARODONTOPATIJE

Nakon postavljanja dijagnoze parodontopatije i posle utvrđivanja prognoze za pojedine zube kao i za sve zube, pristupa se izradi plana lečenja paro­dontopatije. Plan terapije parodontopatije je strogo individualan i donosi se za svakog bolesnika poseb­no. To se ne sme raditi po nekom šablonu. Plan tera­pije obuhvata sve mere i zahvate koje je potrebno preduzeti kod određenog bolesnika, da bi se posti­gao željeni cilj lečenja.

Metode lečenja obolelog parodoncijuma su mnogobrojne i raznovrsne. Zadatak je stomatolo­ga da odabere onu metodu lečenja i primeni one mere koje će u konkretnom slučaju dati najbolje rezultate. Na izbor terapijske metode, kao i na uspeh terapije, utiče prvenstveno težina patoloških promena u parodoncijumu. U nekih bolesnika sa početnim oblicima parodontopatije potpun tera­pijski uspeh postiže se već posle primene nekoliko osnovnih terapijskih zahvata i uspostavljanja do­bre oralne higijene. Kod razvijenih oblika paro­dontopatije dobar terapijski efekat postiže se tek posle više terapijskih mera i kroi duži vremenski interval.

Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz me­ra koje se primenjuju u dužem vremenskom perio­du. Neke od njih bolesnik treba da primenjuje dokle god ima zube. Bolesniku treba objasniti značaj pla­niranih mera. Posebno mu treba istaći da planirane mere lečenja čine jedinstvenu celinu i da se uspeh lečenja može postići samo ako se sve potrebne mere primene.

Bolesniku valja objasniti da suština lečenja nije da se sačuvaju zubi sa velikim razaranjima potpor­nog aparata zuba. Pažnju treba prvenstveno usmeri- ti na to da se sačuvaju zubi sa početnom i umere- nom destrukcijom parodoncijuma.

Plan lečenja treba da obuhvati i redosled pri­mene odabranih terapijskih mera. Ukoliko su u bolesnika prisutne i neke subjektivne tegobe, kao na primer bol koji prati akutni parodontalni ap- sces, takve smetnje treba prvo ukloniti. Zube, za koje je utvrđeno da ih nije moguće lečiti, treba iz­vaditi.

Tek onda kada bolesnika oslobodimo subjek­tivnih smetnji, pristupa se lečenju bolesnika po jed­nom relativno standardnom redosledu. Ovaj redo­sled lečenja obolelih od parodontopatije se najčešće odvija u pet faza, tako da se lečenja preduzima sle- dećim redom:

–     Prva faza lečenja obolelih od parodontopati­je odnosi se na uklanjanje inflamacije paro­doncijuma. Ova faza lečenja se označava i kao bazična terapija.

–     Druga faza lečenja obolelih od parodontopa­tije preduzima se posle bazične terapije i od­nosi se na delovanje na parodontalne džepo­ve.

–     Treća faza lečenja obolelih od parodontopa­tije odnosi se na uspostavljanje povoljnih okluzo-artikulacionih odnosa. Ove mere se primenjuju u svih bolesnika ukoliko su oklu- zalni poremećaji izraženi.

–     Cetvrtafaza lečenja obolelih odnosi se na hi- rurško uklanjanje urođenih ili stečenih mu- kogingivalnih anomalija koje utiču na nasta­nak i tok parodontopatije.

U mukogingivalne anomalije sapadaju:

–     uzana fiksirana gingiva,

–     plitak vestibulum usta,

–     defekti gingive sa ogolićenjem vrata i korena zuba i koronarni pripoj frenuluma jezika i usana i lateralnih plika sluzokoža.

 Peta faza lečenja obolelih od parodontopati­je primenjuje se posle završenog lečenja obolelih i odnosi se na program mera kojima je cilj da održavaju postignute rezultate leče­nja i spreče recidiv.