Mogu se zatim, testirati antitela iz venske krvi, a rezultat se dobija za 16-19 namirnica, što je s jedne strane veoma mali broj, ali dobijamo tačan spisak klasičnih alergena, odnosno supstanci iz namirnica koje nam izazivaju alergije na hranu. Zamerka je u tome, što kad dobijemo loš razultat, on se uvek odnosi na grupu namirnica (na primer antigen iz žitarica). Pri tom ne znamo koja tačno namirnica unutar grupe nije dobra za nas. Izbacivanje čitave grupe je veoma teško i stresno. Metoda je veoma skupa. Sledi testiranje na krvne grupe, uzimanjem krvi iz prsta i obeležavanjem namirnica koje se nalaze u priručniku o odgovarajućoj ishrani prema krvnim grupama. Takodje postoji i metoda proučavanja žive kapi krvi, ali se ovom metodom ne može odrediti netolerancija na namirnice, već pojava patoloških oblika crvenih i belih krvnih ćelija, postojanje parazita ili kristala holesterola. Rezultati ovih testiranja se šalju poštom, nedostatak je što se pri tom ne obavlja pregled pacijenta, niti se odredjuju antropometrijske mere ili biohemijske analize. Testom krvi iz krvne grupe se ispituje veći broj namirnica, nego u genetskom testu i kod onog koji odredjuje antitela, ali ovaj test podrazumeva da je svaki čovek pripadnik, uslovno rečeno jedne četvrtine populacije na planeti (krvne grupe A, B, AB, O), pa je prilično uopšten i ne ispunjava krajnji cilj da svakom čoveku napravimo njegov individualni jelovnik. Postoji i testiranje na 230 namirnica putem venske krvi. Ovom metodom se zapravo takodje odredjuje krvna grupa, zatim vrednost holesterola, triglicerida i šećera u krvi, a ovi rezultati se uz podatke iz upitnika ubacuju u kompjuter koji daje korelaciju faktora rizika. One namirnice koje mogu uticati na vrednosti ovih parametara i na taj način predstavljati rizik, beleže se kao negativne. Tako se dobija veoma restriktivna lista.

Pacijenti koji primenjuju ovaj restriktivni režim mogu smršati i više od 15 kilograma za relativno kratko vreme, ali usled obimnosti negativne liste (zabranjena hrana), koja izaziva frustriranost, skoro uvek dolazi do vraćanja izgubljenih kilograma, u proseku nakon tri meseca primene, kad većina pacijenata počne da unosi namirnice druge vrste.
U praksi Anti Aging medicine, najčešće se primenjuje neki od biorezonantnih testova odredjivanja netolerancije na hranu. Test sistem bi trebalo da bude u mogućnosti da ispita više stotina različitih namirnica, koje naš organizam može ili ne može tolerisati dobro. Danas ima nekoliko takvih programa, a najpoznatiji i veoma tražen je MORA biorezonantni test, koji se obavlja na aparatu MORA Super. Ovaj aparat je dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjača pejs mejkera, lidera u proučavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik. Pacijentu se izmere sve neophodne fizičke mere, uzme detaljna anamneza, odredi lipidni status, nivo slobodnih radikala i biokapacitet krvne plazme da se odbrani od slobodnih radikala. Lekar specijalista na osnovu svih parametara kasnije u toku testiranja odredjuje dijetetski režim, ali daje i savete u vezi sa opštim zdravljem. Mora Super test se obavlja po sličnom principu koji se koristi kod merenja EKG signala. Signali se odredjuju putem 4 elektrode (na rukama i stopalima).

Naše ćelije imaju odredjene bio fizičke potencijale, koji se mogu precizno kompjuterski izmeriti, a softver već poseduje bio-fizičke parametre za preko 620 namirnica, alergena i ostalih supstanci (pesticidi, dlake domaćih životinja, biljne polene, teške metale, itd). U toku merenja ćelijskih potencijala, dobijeni parametri se putem kompjuterskog programa matematički sravnjuju i time se dobija veoma precizna vrednost koja se se pretvara u signal, a ovaj se prikazuje brojčano na ekranu aparata. Testiranje traje oko 40 minuta, pacijent je sve vreme povezan elektrodama za test sistem i odmah dobija detaljan prikaz namirnica koje mu potencijalno mogu nauditi, ili koristiti, kao i savet nutricioniste. Velika prednost ovog sistema je u tome što pacijenti, osim negativne liste, dobijaju i listu namirnica koje su izuzetno zdrave za njihov organizam i koje mogu pomoći u održavanju vitalnosti i produžetku života.