Hrono ishrana – šta i kako?

Kad se pažljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, više ne dolazi do skladištenja masnoća u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doručku i ručku, koji su i najčešće zanemarivani obroci.

 Obavezno je jesti ujutro
 Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, a idealno je 4 sata
 Obavezno je jesti samo odredjenu vrstu namirnica u odredjeno vreme u toku dana
 Ne postoje ograničenja u količini unosa hrane
 Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zasladjivače
 Ne preporučuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ručak i večeru

 Zabranjene su sve vrste « grickalica » izmedju obroka
 Voće se ne jede ujutro
 Slatkiši se ne smeju jesti uveče
 Testenina se ne sme jesti uveče (paste, pica, hleb..)
 Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) se jedu najkasnije do 15 časova
 Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti, a iako se i dalje oko toga polemiše danas u svetu, hrono nutricija ga u potpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se stavlja u kafu. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Da bi hrono nutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati. Testiranje intolerancije na hranu se obavlja pomoću nekoliko metoda.

Dr med. Dragan Stojićević