Aminoglikozidni antibiotici

Baktericidni antibiotici. Prvenstveno se primenjuju u lečenju infekcija izazvanih Gram negativnim aerobima ali ispoljavaju snažno baktericidno delovanje i na neke Gram pozitivne aerobne klice (stafilokok i mikobakterije).

INDIKACIJE: septikemija, neonatalna sepsa, infekcije CNS-a, akutni pijelonefritis, teške infekcije urinamog trakta (pseudomonas) prostatitis, endokarditis izazvan streptokokus.viridansom.

UPOZORENJE: Ne koristiti ih u lečenju apscesa (slabije delotvorni) i anaerobnih infekcija (nedelotvorni). Ne resorbuju se iz Gl trakta. Pre­ma preporukama SZO, DOZE SVIH AMINOGLIKOZIDA treba odre­đivati prema telesnoj težini.

KONTRAINDIKACIJE: trudnoća, miaste-nija gravis, preosetljivost na aminoglikozide.

NEŽELJENA DEJSTVA: lekovi sa malom terapijskom širinom. Ototoksični, nefrotoksični i ne-urotoksični. Poželjne su oscilacije koncentracija aminoglikozida u kr­vi, kako ne bi došlo do oštećenja sluha (ireverzibilno!) i bubrega.

KOD NOVOROĐENČADI I RENALNE INSUFICUENCIJE TREBA POVEĆATI RAZMAK IZMEĐU DVE DOZE. Kod ubrzane elimina­cije (kod značajnog porasta minutnog volumena, i glom. filt.) razmak se može skratiti. Kod porasta raspodelne zapremine (opekotine, peri­tonitis, retroperitonealne infekcije) treba povećati dozu aminoglikozi­da. Kod teških infekcija preporučuje se kombinacija sa beta-laktami-ma. Moguće alergijske reakcije.

OPREZ: bubrežna insuficijencija (po­većati razmak između doza). Kod pacijenata sa miastenijom gravis mogu pogoršati bolest. Za vreme hirurŠkih infekcija mogu izazvati prolazni miaštenični sindrom. Kod istovremene primene sa plaktamima, ne stavljati ih u istu brizgalicu sa penicilinima (in vitro inaktiva-cija) i ne davati na isto mesto.

INTERAKCIJE: furosernid, etakrinska kiselina, vankomicin, povećavaju nefrotoksičnost aminoglikozida.