Cefuroksim – Nilacef®

Antibiotik

SASTAV

1 bočica sadrži 250 mg, 750 mg, odnosno 1500 mg cefuroksima (u obliku cefuroksim-natrijuma)

DELOVANJE

Nilacef® (cefuroksim) je parenteralni cefalosporin II generacije koji je otporan na većinu beta laktamaza i aktivan je protiv širokog spektra gram pozitivnih i gram negativnih bakterija.

Mehanizam dejstva se zasniva na inhibiclji enzimskih reakcija koje su potrebne za sintezu stabilnog zida bakterijske ćelije. Cefuroksim deluje na sledeće mikroorganizme:

• Gram negativne aerobne bakterije: Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, Citrobacter spp., Enterobacter spp., Salmonella spp., Shigella spp., Haemophilus influenzae i H. parainfluenzae(uključujući i sojeve rezistentne na ampicilin), Neisseria gonorrhoeae, N. meningitidis.
• Gram pozitivne aerobne bakterije: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis (uključujući i sojeve koji produ- kuju penicilinazu, ali ne i meticilin rezistentne sojeve), Streptococcus pyogenes (i drugi beta- hemolitički streptokoka), Streptococcus pneumoniae.

Anaerobne bakterije: Fusobacterium, Peptococcus, Pepto- streptococcus, Propionibacterium,većina sojeva Clostridium-0.

Na cefuroksim su rezistentni: Pseudomonas, Clostridium difficile, L Enterococcus faecalis i većina anaerobnih bakterija.

•  Hirurška profilaksa

•  Teške infekcije i septikemije pre identifikacije uzročnika
•  Infekcije respiratornih puteva ^: • Infekcije urinamog trakta
•  Gonoreja
•  Infekcije kože i mekih tkiva’
•  Infekcije kostiju i zglobova
•  Septikemije izazvane osetljivim bakterijama
•  Meningitisi. ®

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE

Odrasli:

Za većinu infekcija, uobičajena doza cefuroksima za odrasle iznosi 750 mg do 1500 mg i.m: iii’i.v. na 8 sati, u trajanju od 5-10 dana. Kod težih infekcija (septikemije, pijelonefritis, meningitis i teške pneumonije) W kod manje osetljivih bakterija, daje se 1500 mg, 3-4 puta dnevno.

Za tečenje gonoreje, preporučuje se 1;5 g cefuroksima u jednoj dozi (im-.’, na 2 cfclvojena mešta).

Deca:

Decastarija od 3 meseca: dnevna doza od 50-100 mg/kg daje se ! podeljena u intervaliffta od 6-8 sati.

Kod meningitisa 1 drugih teških infekćija mogu se dati veće doze od 200-240 mg/kg/dan.

Hirurškaprofilaksa:

Za hiruršku profilaksu daje se 1,5 g i.v. 30-60 minuta pre hirurškog ¡zahvata, a zatim po 750 mg i.m. ilt f«y. na 8 sati tokom 24-48 sati. U i kardiohirurgiji, početna doza je 1,5 g pri indukciji anestezje i ponavlja I se na 12 sati tokom 48 sati. Kod oboljenja jetre-nije’itotrebno srnanjiti I dozu, pod uslovom da je funkcija bubrega očuvana.

Bubrežna insuficijencija:

Kod renalne insufiejjencije, doza se smanjuje ako je klirens kreatinina manji od 20 ml/min: 750 mg na 12 sati, a ako je manji od 10 ml/min daje se 750 mg/ dan. Pošto je cefuroksim dijalizibilan, pacijentima na hemodijalizi treba dodati još jednu dozu teka od 750 mg i.m. ili i.v. posle svake dijalize.

Način primene:

i.m. primena; dodati 1 ml sterilne vode za injekcije u bočicu sa 250 ! mg cefuroksima ili 3 ml u bočicu sa 750 mg cefuroksima i dobro promućkati.

i.v. primena:

•  I.V. bolus injekcija – rastvoriti cefuroksim u odgovarajućoj I količini sterilne vode za injekcije (250 mg cefuroksima u 2 ml, i 750 mg u 6 ml i 1500 mg u 15 ml);
•  I.V. infuzija – u bočicu sa 750 mg ili 1500 mg cefuroksima i dodati 50-100 ml sterilne vode za injekcije. Kompatibilni i rastvori sa cefuroksimomsu: 0,9 % NaCI, 5% rastvor glukoze,i 10% rastvor glukoze, mešavina 5% glukoze i 0,9% NaCI, mešavina 5% glukoze i 0,45% NaCI.

Cefuroksim je kompatibilan i sa rastvorima heparina (10 i 50 i.j./ml) | i kalijum hlorida (10 i 40 mEqL). Cefuroksim se daje i.m. ili i.v. (u bol usu tokom 3-5 minuta ili u infuziji trajanja do 30 minuta).

NEŽELJENA DEJSTVA

Cefuroksim je iek koji se dobro podnosi i daje malo ozbiljnih neželjenih ; dejstava. Ukoliko se jave, slična su neželjenim reakcijama koja se! javljaju pri primeni drugih cefalosporina, uglavnom su reverzibilne prirode i ne zahtevaju prekid lečenja. Lokalne reakcije: tromboflebitis (nakon i.v. primene), bol na mestu intramuskularne primene. Alergijske reakcije – retko se javljaju, u manje od 1% pacijenata i j ispoljavaju se u vidu: ospe, pruritusa, urtikarije i pozitivnog Coombs- ovog testa; anafilaktičke reakcije su retke, a zabeleženi su i slučajevii eritema multiforme, Stevens-Johnson-ovog sindroma i toksične | epidermalne nekrolize. Hematološki poremećaji su reverzibilni, i tj. brzo iščezavaju po prestanku terapije. To su: anemija (u 10 % i slučajeva), eozinofilija (oko 7 %), neutropenija (u manje od 1 %), j retko se javljaju trombocitopenija i produženje protrombinskog vremena. Zabeleženi su i slučajevi prolaznog porasta transaminaza i serumskog bilirubina, pojava mučnine, povraćanja, dijareje kao i i porast serumskog kreatinina.

KONTRAINDIKACIJE

Poznata preosetljivost na cefuroksim ili na druge cefalosporinske —još antibiotike.

MERE OPREZA

Ukoliko se javi bilo kakva alergljska reakcija na cefuroksim treba obustaviti dalju primenu ovog leka. Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, potrebno je smanjiti dozu. Rizik od nefrotoksičnosti se povećava pri Istovremenoj upotrebi aminoglikozida. Prolongirana primena ovog leka može da dovede do prekomemog rasta neosetljivih organizama.

Registrovani su slučajevi pseudomembranoznog kolitisa pri upotrebi cefalosporlnskih antibiotika koji menjaju crevnu floru I dovode do prekomernog rasta klostridija.

Umerenl slučajevi pseudomembranoznog kolitisa se leče obustavljanjem terapije, dok teži zahtevaju nadoknadu elektrolita, proteina i tečnosti, kao i upotrebu oralnog vankomicina koji je iek izbora za tečenje pseudomembranoznog kolitisa izazvanog Clostridium difficile.

Efikasnost i bezbednost primene kod dece mlađe od 3 meseca nije još potvrđena.

Trudnoća i dojenje

lako nema pouzdanih podataka o teratogenom dejstvu cefuroksima, trudnicama ga treba davati samo ako je to neophodno.

Cefuroksim se izlučuje u mleko, te je potreban oprez prilikom davanja ovog leka dojiljama.