Ishrana tokom trudnoće
Navike ishrane određuju naše zdravlje u velikoj meri, medjutim, u trudnoći se sve ovo naglašava višestruko, jer postoji još jedno biće o kome treba razmišljati.
Tokom trudnoće, pravilna ishrana doprineće da se Vaša beba pravilno razvija i raste, a da se vi osećate dobro i odmorno. Svakodnevnom i raznovrsnom ishranom omogućićete ravnomeran unos hranljivih materija potrebnih za razvoj bebe.
Posledice neadekvatne ishrane po bebu jesu one u prvim danima trudnoće i u poslednjem tromesečju kada se razvija bebin mozak. Beba je u potpunosi zavisna od majke preko čijeg krvotoka dobija hranljive materije koje su joj bitni za rast i razvoj. Dakle, ako majke tokom trudnoće unosi neadkevatne satojke kroz hranu, to može u velikoj meri da naruši zdravlja Vaše bebe.
U trudnoći su bitna ista ona pravila ishrane, kao i inače, samo malo izmenjena
- raznovrsna ishrana
- ishrana bogata vitaminima i vlaknima u namirnicama
- šećer i masnoće u što manjim količinama
- proizvodi od žitarica svakodnevno
- ne pušiti
- ne unositi alkohol i droge
- unositi dovoljno tečnosti (uz izbegavanje gaziranih i slatkih napitaka, velikih količina kafe, čaja…)
- ne unositi sveže meso (opasnost od toksoplazmoze)
- ne unositi nekuvano i slabo prokuvano mleko i takve proizvode (opasnost od listerioze)
Za vreme trudnoće potrebe u kalorijama i hranjivim materijama se neznatno menjaju. Od 4. meseca trudnoće potrebno je unositi nekih 200 – 300 dodatnih kalorija na dan.
Ukupna količina unešenih namirnica ne treba da raste i velika je greška kada majke misle da treba da jedu za dvoje. Prednost treba dati namirnicama siromašnim u kalorijama, a bogatim u vitaminima i vlaknima. Dozvoljeni porast telesne težine tokom čitavog perioda trudnoće treba da bude između 11 i 15 kg.
Vrlo je bitan ravnomeran raspored obroka i izbegavanje prejedanja, kao i preskakanje obroka.
Upotrebom jodirane soli možete sprečiti nedostatak joda u ishrani. Dovoljan unos joda osiguraćete i redovnim unosom morske ribe i mleka.
Dnevni unos tečnosti treba da iznosi između 1 – 1.5 l. Izbegavajte gazirane napitke, kafu, neke čajeve, a unosite više vode i voćnih (prirodnih) sokova.
Mleko i mlečni proizvodi
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Proteini | Prvih šest meseci 400-500ml na dan punomasnog mleka 20-30 g sira na dan | Pasterizovano mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko, pavlaka, masni sir | Obrano mleko (manjak vitamina A, D, E, K) |
Kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, jod | Nakon 6. meseca 500-600 ml mleka na dan 50g sira na dan
| Voćni jogurti, mlečni deserti | |
Vitamini A, B1, B2 | Kajmak i sveži sir (manjak kalcijuma) |
Jaja
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Proteini | 2-3 jaja na nedeljnom nivou | Jaja kupljena u prodavnicama (u toku letnjih meseci izbegavati kupovinu na pijaci) | Obratiti pažnju na jela kojima su dodata jaja
|
Mikroelementi | |||
Vitamini A, B2, D |
Meso i proizvodi od mesa
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Proteini | Dnevno 100-120g posnog mesa (piletina, teletina) | Sve vrste posnog mesa | Suhemosnati proizvodi, dimljeno i suvo meso, konzervirani proizvodi |
| Gvoždje, cink, bakar | |||
Vitamini B1, B6 |
Hleb
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Sadrži vlakna (crni i ražani hleb) | 3-4 komada hleba na dan | Crni hleb, hleb sa zrnima i žitarice | Beli hleb, tost |
Mikroelementi | Svaki drugi dan jedan obrok od zobenih pahuljica sa mlekom | ||
Vitamini B1, B6, folna kiselina |
Krompir
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Proteini | Tri krompira srednje veličine na dan
| Kuvani krompir, pire, knedle, njoke
| Pomfrit, čips, zapečeni krompir, prženi krompir |
Vlakna | |||
Vitamini B1, B2, C |
Riba
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Proteini | Nedeljno 1-2 porcija ribe
| Morska riba, koja je bogata jodom
| Haringa, jegulja, tovljeni šaran (visok sadržaj masnoće) |
| Riba |
Masti
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K) | 30 g putera, margarina, i 10 g biljnog ulja | Suncokret, palmino ulje, devičansko maslinovo ulje | Životinjske masti (nizak sadržaj vitamina, kao i linolske kiseline) |
Povrće
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Vitamini | Dnevno 100-200 g svežeg povrća | Paprika, šargarepa, spanać. brokoli, kupus, luk, paradajz… | Konzervirano povrće |
Vlakna | |||
Mikroelementi |
Voće
| Hranljive materije | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Vitamini | 100-200 g svežeg voća na dan i jedna čaša cedjenog soka bez šećera | Sve vrste svežeg voća | Banane i groždje (visok sadržaj šećera), voćni sokovi sa šećerom, konzervirano voće |
Mikroelementi | |||
Vlakna |
Tečnosti
| Prednosti | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Povoljno funkcionisanje rada bubrega | 1-1,5l dnevno (uključujući supe, čorbe, mleko) | Obična voda, mineralna voda, voćni čajevi, sokovi cedjeni, bez dodatka šećera | Sve vrste sokova sa šećerom, kafa, neki čajevi, alkohol, gazirana pića |
Izbacivanje toksina |
Slatkiši
| Nedostaci | Preporučena količina | Preporučene namirnice | Namirnice za izbegavanje |
| Nepotrebne, suvišne kalorija | Po mogućnosti izbegavati | Na žalost, ne postoji preporuka | Svi slatkiši |
