Šta je periferna neuropatija i koji su prvi simptomi?

Kada pacijent uđe u apoteku, požali se da mu trne ekstremiteti, da ima osećaj peckanja, žarenja, bockanja ili osećaj da mu mravi prolaze kroz noge, a da pri tome u anamnezi potvrđuje da je dijabetičar, gotovo sa sigurnošću možete zaključiti da ima simptome dijabetesne  periferne neuropatije.

Periferna neuropatija predstavlja grupu oboljenja kod kojih je prisutno oštećenje perifernih nerava koje dovodi do nastanka slabosti, utrnulosti i bola u rukama i nogama. Takođe može zahvatiti druge regije organizma.

Dijabetes (šećerna bolest) predstavlja najčešći uzrok periferne neuropatije, a u ostale uzroke spadaju traumatske povrede, infekcije, metabolički poremećaji, nasledni uzroci kao i ekspozicija toksičnim supstancama.

Učestalost dijabetesa u svetskoj populaciji je 6,4%, dok je u Srbiji učestalost veća I iznosi 8.1% 8,1% što čini oko 564.000 pacijenata. Smatra se da je taj broj u našoj zemlji i veći i da oko 700.000 pacijenata boluje od ove bolesti, jer veliki broj pacijenata još uvek nije zvanično registrovan. Polovina pacijenata sa dijabetesom ima simptome periferne neuropatije, koja je ujedno i najčešća komplikacija dijabetes mellitus-a. 

U stanjima hiperglikemije, javlja se oksidativni stress zbog produkcije reaktivnih kiseoničnih molekula koji nastaju usled autooksidacije viška glukoze I ograničenih antioksidativnih kapaciteta. Slobodni kiseonični radikali dovode do inhibicije azot-oksida i na taj način do endotelne disfunkcije i ishemijske povrede nerva. 

U početku bolesti dolazi do degeneracije i propadanja nervnih vlakana, a kako je sprečena regeneracije i nema adekvatne ekscitacije (nadraživanja) dolazi do pojave I razvoja simpotma.

Najčešće se javljaju:

• Neuropatski bol (žarenje, peckanje, probodi, bockanje, trnjenje, mravinjanje)
• Hiperestezija (smanjena osetljivost)
• Alodinija (bol uzrokovan običnim dodirom)
• Anestezija ( gubitak osećaja za bol)

Dijagnozu dijabetesne neuropatije uspostavlja neurolog, pre svega anamnezom, specifičnim upitnicima i neurološkim testovima.

Terapija dijabetesne neuropatije obuhvata sa jedne strane preventivnu terapiju kod bolesnika obolelih od dijabetese, a sa druge strane terapije već razvijene bolesti.

Preventivna terapija ima za cilj sprečavanje razvoja dijabetesne polineuropatije. Pokazalo se da primena uravnotežene dijete i posebnog programa fizičkih vežbi povećava sposobnost kožne reinervacije i smanjuje bol kod bolesnika sa dijabetesnom polineuropatijom. Cilj je takođe i postići dobru kontrolu glikemije.

Farmakološka terapija razvijene dijabetesne neuropatije obuhvata dva pravca terapije. Prvi je primena simptomatske terapije koja je uglavnom usmerena na neuropatski bol, a drugi je terapija usmerena na patogenetski proces osnovne bolesti. 

U sklopu simptomatske terapije u kliničkim vodičima postoje brojne preporuke za terapiju bolne dijabetsne neuropatije koje uključuju primenu antidepresiva, antikonvulziva, opioida i raznih vrsta topikalnih lekova. 

Terapija usmerena na patogenetski proces uključuje primenu alfa-lipoinske kiseline, inhibitora aldoza – reduktaze, benfotiamin, C-peptid, matične ćelije i intretekalno davanje insulina.

Kontrolisana glikemija, umerena fizička aktivnost i pravilna ishrana značajno utiču na stepen i pojavu komplikacija šećerne bolesti pa i na perifernu neuropatiju.  Alfa lipoinska kiselina, zahvaljujući pre svega svom metaboličkom, antioksidativnom i anti-inflamatornom dejstvu predstavlja jedan od najznačajnih faktora kako u prevenciji tako i u lečenju dijabetesne periferne neuropatije, što je dokazano mnogim kliničkim studijama.

R-oblik alfa lipoinske kiseline (Lipinerve 300 mg) je jedini prirodan oblik alfa lipoinske kiseline, i deluje brže i efikasnije od drugih oblika (R+S oblik u racemskoj smeši).