Šta je kolposkopija, odnosno kolposkoski pregled?

Šta je kolposkopijaKolposkopija predstavlja pregled donjih delova genitalnog trakta žene: grlića materice, početnog dela cervikalnog kanala, vagine i vulve.

Ovaj pregled vrši se pomoću stereoskopskog aparata kolposkopa koji u sebi sadrži složeni optički sistem uveličavajućih sočiva. Osnovna namena i svrha kolposkopskog pregleda je da se uoče promene koje se ne mogu videti golim okom, kao i da se identifikuju mesta odakle će se uzeti ciljana biopsija tkivnih uzoraka za patohistološku analizu.

Priprema za pregled. Dan pre pregleda ne stavljaju se vaginalete, vagina se ne sme ispirati dezinfekcionim sredstvima, ne smeju se koristiti tamponi i ne preporučuje se seksualni odnos 3-4 dana pred pregled.

 

Tenika pregleda. Kolposkopija obično traje 5 do 10 minuta, može da se sprovede tokom redovnog pregleda i gotovo da ne uzrokuje nelagodnost .Na početku kolposkopskog pregleda pregledaju se spoljni genitalni organi. Zatim se uvodi spekulum i vrši kolposkopski pregled sluznice vagine i grlića materice. Korekcijom vidne oštrine okulara kolposkopa postiže se korekcija kolposkopske slike posmatranog područja.  Zatim se posmatrano područje nežno prebriše tupferima koji su natopljeni u rastvor sirćetne kiseline ili fiziološkog rastvora u cilju uklanjanja viška sekreta i sluzi. Sirćetna kiselina dovodi do bubrenja tkiva posebno izmenjenog epitela, tako da se na taj način lakše razlikuje od zdravog epitela. Kao deo kolposkopskog  pregleda vrši se i premazivanje grlića materice Lugolovim jodnim rastvorom (Šilerova proba).                                                                   

Zdrav epitel koji sadrži glikogen prebojiće se tamnomrko ili jod pozitivno, a promenjeni epitel i normalni cilindrični ne pokazuju mrko bojenje, oni su jod negativni.  Kad kolposkopija pokaže prisustvo sumnjivog epitela, obavezno se vrši ciljana biopsija.

Kolposkopski pregled je dijagnostička metoda koja ima za cilj identifikaciju izmenjenih (displastičnih) ćelija na sluznici donjeg dela genitalnog trakta. Uz PAPA bris predstavlja primarni skrining metod u dijagnostici karcinoma grlića materice. Tokom pregleda moguće je izvršiti određene intervencije (biopsija, konizacija, kiretaža) u cilju dobijanja tkivnih uzoraka za patohistološki pregled. Ukoliko je rađena biopsija grlića materice, nakon kolposkopije je moguća pojava krvarenja. Ako je lekar koristio rastvor tečnog zavoja, može da se javi braon ili crni vaginalni iscedak koji liči na zrnca kafe. To bi trebalo da nestane tokom nekoliko dana.

Nekoliko dana nakon biopsije ne koristiti vaginalne kreme, tečnosti i tampona kao ni upražnjavanje seksualnog odnosa. Ukoliko je rađena biopsija rezultati su gotovi za 7 do 14 dana. Dalje testiranje i tretman će u većini slučajeva zavisiti od rezultata biopsije.

Rezultati kolposkopije. Sve kolposkopske slike podeljene su u 5 grupa:

  1. Normalan kolposkopski nalaz
  2. Abnormalni kolposkopski nalaz
  3. Kolposkopski sumnjiv invanzivni karcinom
  4. Nezadovoljavajući kolposkopski nalaz
  5. Raznovrsni kolposkopski nalaz

Ovom metodom se dopunjuju nalazi Papanicolau testa, odnosno brisa grlića materice. Kolposkopija se može uraditi tokom svakog ginekološkog pregleda ili ako postoji razlog za to, odnosno, ranice na grliću materice, ukoliko se javlja krvarenje nakon seksualnog odnosa ili se dobije nalaz Papanicolau testa koji zahteva dalje analize. Pacijentkinje se javljaju i zbog kondiloma na spoljašnjim genitalnim organima, vagini i na grliću, zapaljenje grlića, polipa na grliću, te neobjašnjivih vaginalnih krvarenja. Ukoliko je potrebno ordinira se određena terapija, a posle toga, kolposkopski pregled može se ponoviti da bi se videla delotvornost terapije. 

Autor teksta

Dr Ivana Stojanović

 

 

  

  

   

 

 

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top