Otvoreni prelomi kostiju
Otvoreni prelomi su oni kod kojih postoji prekid kontinuiteta kožnog omotača i mogućnost komunikacije fragmenata sa spoljnom sredinom. Ovakvi prelomi mogu se komplikovati infekcijom i nezarastanjem preloma.
Za izbor načina lečenja i određivanja prognoze, korisna je klasifikacija koja vodi računa o intenzitetu sile, stepenu povrede kosti, količini devitalizovanog tkiva i prisustvu stranog materijala
Stepen | Vrsta preloma |
I | Otvoreni prelom nastao dejstvom sile malog intenziteta. Laceracija kože je manja od 2 cm, a rana je relativno čista, jer obično nastaje probijanjem koštanog fragmenta iznutra. Oštećenja mekih tkiva ovde su minimalna. |
II | Otvoreni prelom je nastao usled dejstva sile umerenog intenziteta. Prisutna je manja dislokacija i eventualna komunikacija fragmenata, uz laceraciju kože do 5 cm. Nagnječenje susednih mekih tkiva je umereno. |
III | Otvoreni prelom je nastao dejstvom sile velikog intenziteta što rezultira u znatno dislocirani tip preloma, sa većom komunikacijom, segmentalnim prelomima ili defektom kosti. Gubitak kože može biti ekstenzivan. Devitalizacija mišića i oštećenje dubokih struktura su obimni. |
Vrednost ove klasifikacije je u činjenici da, ukoliko su ozbiljnija oštećenja mekih tkiva i kosti, utoliko je veći rizik od infekcije i utoliko je teže postići zarastanje preloma.
Lečenje se kod otvorenih preloma I i II stepena sprovodi standardnim metodama neoperativnog ili operativnog lečenja (gipsana imobilizacija, unutrašnja fiksacija), uz odgovarajuću obradu postojeće rane. Za uspešno lečenje teških otvorenih preloma III stepena vrši se spoljna fiksacija preloma, debridman i redebridman rane, odloženo primarno zatvaranje rane i kasnije zatvaranje nekom od mikrohirurških procedura.
