Prelomi lakta

Zglob lakta je složene grade i formiraju ga humerus, radijus i ulna. U stvari, čine ga tri zgloba: humeroradijalni, humeroulnar-ni i radioulnarni zglob. Svi se nalaze u si-novijalnoj šupljini.

Povreda lakta, posebno u odraslih, če­sto za posledicu ima slabiju pokretljivost zgloba. Gubitak fleksije predstavlja teži in­validitet od gubitka ekstenzije lakta. Zbog toga se povredeni lakat nikada ne imobi-liše u ekstenziji. Postoji nekoliko vrsta pre­loma lakta. To su:

1. suprakondilaran prelom,
2. bikondilarni (transkondilarni) T ili Y prelomi,
3. prelom lateralnog kondila (latralna kon-dilarana epifioliza),
4. prelomi unutrašnjeg epikondila,
5. izvučen lakat (Pronatio dolorosa),
6. prelomi kapitelijuma,
7. prelom glave radijusa,
8. prelom olekranona,
9. baby car prelom. 

Suprakondilaran prelom

Prema položaju ruke u momentu pada na ruku (najčešća vrsta sile koja dovodi do ovih preloma) prelomi se dele na eks-tenzioni i fleksioni tip. Ekstenzioni tip se javlja u 99% slučajeva.

Najznačajniji, najčešći i najozbiljniji eks­tenzioni prelom je dislokovan suprakondi­laran prelom ramenjače. On je praćen viso­kim procentom lošeg srastanja preloma (fractura male sanata) i veoma teškom po-sledicom — Volkmann-ovom ishemičnom kontrakturom. Javlja se gotovo uvek u deč­

jem uzrastu. Prelom nastaje padom na is­pruženu ruku ili na šaku sa savijenim lak­tom, što može prouzrokovati prelom rame-njače na najslabijoj tački, nešto iznad zgloba lakta. Kada dejstvuje jaka sila, dis-talni fragmenat je potisnut pozadi. Vrh proksimalnog fragmenta tada čepa periost, brahijalni mišić i dolazi u blizinu arterije brahijalis i medijalnog nerva (slika 10). Zaustavlja se u antekubitalnoj fosi, u pot-kožnom masnom tkivu. Ponekad probija i kožu i prouzrokuje otvoreni prelom. 

Klinička slika

Deformitet lakta, u početku, ukazuje na dislokaciju kosnih fragmenata. Otok se ve­oma brzo razvija tako da je koža napeta zbog obilnog krvarenja. Tada je potrebna brza provera neurocirkulatornog stanja i adekvatna repozicija preloma. Klinički na­laz je znatno umereniji kada nema disloka­cije na mestu preloma. 

Lečenje

Prelomi bez dislokacije se lece nadlakat-nom gipsanom imobilizacijom sa savije­nim laktom u trajanju od tri nedelje. Uko­liko postoji dislokacija, repozicija u opštoj anesteziji je metod izbora. Retko kad po­stoji indikacija za operativno lečenje i kr­vavu repoziciju.

U kasnijem kliničkom toku suprakon-dilni prelom humerusa može da dovede do teškog oštećenja funkcije povredenog ekstremiteta, a najznačajnija komplikacija je Volkmann-ova ishemička kontraktura (compartment sindrom).

Fleksioni prelom je znatno reda povreda. Distalni fragment se pomera prema napred. Ovakve povrede nastaju i u odraslih osoba na laktu, a vaskularne komplikacije su retke.

Lečenje je konzervativno ili operativno. 

Bikondilarni (transkondilarni) Tili Yprelomi

Ovakvi prelomi su retki i obično na­staju u odraslih osoba, starijih od 50 go­dina. Nastaju padom na vrh lakta i ole-kranon. Pri tom se udarom naviše uzdužno čepa kost i razdvajaju kondile. Dislokacija fragmenata može biti velika a javlja se i kominucija. Postoji obično i teško ošteće­nje mekotkivnog omotača. Pri ovoj povre­di moguće su vaskularne povrede, mada se to retko javlja. Takođe su moguće i povre­de n. medijanusa i n. ulnarisa.

Klinički nalaz

Otok je veliki, a ukoliko može da se opipa, uočava se da je kost nešto šira a ole-kranon je potisnut naviše. Ruka gubi funk­ciju. Ovaj prelom može biti ,,T” ili ,,Y” ob­lika kao i kominutivan. Često su kondili potpuno razdvojeni i mogu biti pomereni u bilo kom pravcu 

Lečenje

Ova vrsta preloma je teška povreda ko­ja dovodi do oštećenja zgloba. Dugotrajna  povlače ga pripojeni ekstenzori ručja. Ta­da može ali ne mora da nastane dislokaci­ja. Lakat je natečen i bolan. Povreda pred­stavlja epifiziolizu (Salter – Haris tip IV). Ukoliko se adekvatno ne shvati značaj ove povrede nastaju teške posledice. Povreda se može u kasnijem kliničkom toku kom-plikovati. Poremećeno zarastanje lateral-nog kondila dovodi do kubitus-valgus de-formiteta (krivljenja lakta) i sledstvene kasne paralize nervusa ulnarisa. Takode neadekvatno reponiran prelom prouzro­kuje poremećaj rasta i deformitet lakta zbog oštećnja epifizne ploče. Lečenje je usko specijalističko. 

Prelomi unutrašnjeg epikondila

Medijalna epikondilarna epifiza počinje da okoštava od pete godine života a spaja se sa humerusom oko 16 godine. U tom razdoblju epikondil može biti otkinut ja­kom mišićnom kontrakcijom u valgus po­ložaju lakta ili prilikom zadnjeg iščašenja lakta 

Lateralna kondilarna epifiza počinje da okoštava u prvoj godini života a spaja se sa humerusom kada dete napuni 12-16 godi­na. Pre nastanka fuzije može da bude po-vredena i odvojena jakom trakcijom.

Povreda nastaje tako što dete obično padne na šaku, dok je lakat u varus polo­žaju. Veliki kosni fragmenat, koji uključu­je lateralni kondil, odvaja se od humerusa