Neželjena dejstva tokom rekonstruktivnih enodontskih procedura na zubima

Za vreme rekonstruktivnih i endodontskih zahvata na zubima mogući su nepo­voljni uticaji materijala za ispune. Ti uticaji mogu biti toksični, galvanski i alergijski.

Stomatološki materijali, posebno oni koji se koriste za zubne ispune, ostaju u kontaktu sa zubnodentinskim kompleksom, parodoncijumom i sluzokožom usne du­plje tokom dužeg perioda, najčešće godinama. Zato je neophodno testirati njihovu biološku kompatibolnost pre njihove primene.

Većina stomatoloških materijala se unose u usnu duplju u nepotpuno vezanom obliku da bi za kratko vreme očvrsli. Smatra se da baš u ovoj fazi vezivanja materi­jali iskazuju svoje negativne efekte. Takođe postoji mogućnost da po vezivanju poje­dini sastojci budu otpušteni i da kao takvi mogu da utiču na oralna ili druga tkiva čovekova organizma. Klasičan primer takvog dejstva je otpuštanje slobodnih jedinje- nja žive iz prvobitnih amalgamskih ispuna. Pozitivan primer su glas jonomer cementi (GJC), koji ugrađujući fluoride doprinosi remineralizaciji zuba.

U početku pažnja istraživača je bila usporena na ispitivanje hemijskih i tehno­loških svojstava materijala. Ova istraživanja nisu dala bitan doprinos u tehnološkoj izmeni i još manje u kliničkoj primeni. U poslednje vreme pažnja istraživača usmere- na je na ispitivanje bioloških svojstava najčešće korišćenih materijala.

Toksičnost restaurativnih materijala može se pratiti kroz ispitivanje citotoksi- čnosti u in vitro uslovima, implatacijom materijala subkutano ili intramuskulamo.

Većina istraživača ukazuje da je prisustvo mikroorganizama uzrok promena na pulpi, a ne toksičnost materijala koji se primenjuju. Pažnju privlače mikroprosto- ri, koji nastaju oko ispuna. Kroz mikroprostore prolaze mikroorganizmi i njihovi to­ksini prema pulpi.

Mnogi stomatološki materijali ili njihovi sastojci mogu se smatrati alergenima. Registrovanje alergijskih reakcija je otežano zbog toga što je njihova pojava daleko od postavljenih materijala. Danas se posebna pažnja poklanja mogućem uticaju eugenola i različitih komponenti kompozitnih materijala, formaldehida i žive.

Lista materijala koji se koriste u stomatologiji je široka i svi zaslužuju, sa bio­loškog aspekta, podjednaku pažnju. Neki se koriste decenijama u neizmenjenom sta­nju dok su neki pretrpeli značajna poboljšanja. Primer postepenog poboljšanja svo­jstava prestavlja amalgam. Bez obzira na ova poboljšanja ne znači da su svi proble­mi u vezi amalgama rešeni. Zaoštavanje ovog problema ide do potpunog izbacivanja amalgama iz upotrebe, pri čemu se kao osnovni razlog navodi slobodna živa. Savre- mena istraživanja pokazuju da i kod amalgama postoje mikroprostori oko postojećih ispuna. Prvi pokušaji da se ovi prostori zatvore počinju primenom tečnih lajnera koji u prisustvu pljuvačke bubri i na taj način poboljšavaju rubno zatvaranje (Tubuli tec i kaviner). Danas se problem mikroprostora pokušava rešiti primenom specijalnih si­stema bond.inga za lepljenje amalgamskih ispuna za tvrda zubna tkiva.

Poseban problem u restaurativnim zahvatima pretstavljaju estetski materijali. Većina od njih su zbog slabih bioloških svojstava zamenjeni novim i pogodnijim materijalima.

Savremeni stomatološki materijali uz rešavanje velikog broja navedenih pro­blema nisu uspeh rešiti problem mikroprostora oko postojećih ispuna.

Rešenje ovog problema je u prometu sastava materijala (mikro-makro) punje­nje, načinom inicijalne polimerizacije i primenom raznih athezivnih sistema.

Sličan problem predstavljaju GJC koji su u početku primene (pre više od 20 godina) zbog svoje tehničke nerazvijenosti ocenjeni kao materijali slabih svojstava. Međutim, izvanredna svojstva savremenih GJC u pogledu mogućnosti hemijskiog ve­zivanja za tvrda zubna tkiva i njihova biokompatibilnost predstavljaju možda poče­tak rešenja problema mikroprostora.

Poseban značaj po pulpodentinski kompleks predstavljaju podloge. Za razliku od klasičnih podloga koje su predstavljale samo fizičku barijeru, savrmene podloge na bazi CaOH₂ imaju mnogostruke prednosti, u prvom redu poseduju biološku ko­mpatibilnost i hemijsku vezu za dentin i kompozit.

Sa aspekta kliničara poseban problem predstavlja završna obrada koja takođe zaslužuje pažnju u pogledu kompatibilnosti postavljenih materijala, jer se mnoge negativne pojave na parodoncijumu, a posebno pulpodentinskom kompleksu javljaju upravo kod neadekvatne završne obrade. Nepolirane površine ostaju hrapave i kao takve pogodne za zadržavanje i stvaranje zubnog plaka. Nepoliran amalgam dopri­nosi stvaranju galvanskih struja. Poliranjem se uklanja fazagama₂ do površine ispu- na.

Komplikacije u toku endodontskog lečenja mogu da se jave bilo u kojoj fazi lečenja. Te komplikacije mogu biti vrlo ozbiljne i opasne od iritacije apeksnog paro- doncijuma do gutanja i aspiracije endodontskih instrumenata.

U usnoj duplji moguća je elektrokorozija To je efekat elektrolitičkog fenome­na koji se javlja između elemenata u sastavu legure. Korozija u usnoj duplji predsta­vlja faktor lokalne toksičnosti koji nastaju formiranjem i oslobađanjem metalnih soli. Da bi se korozija izbegla ih svela na minimum potrebno je:

–         primena tehnološkog procesa koji smanjuje poroznost amalgama;

–         mešanje kondenzacija, oblikovanje;

–         korišćenje amalgama bez cinka;

–         isključivanje kontaminacije;

–         poliranje ispuna;

–         održavanje higijene usta;

–         izbegavanje kontakta sa drugim metalima u usnoj duplji.

Kada bi smo istraživali cilj lečenja zuba, videli bi smo da su motivi višestruki. To su u prvom redu zdravstveni, funkcionalni, estetski i ekonomsko-fmansijski moti­vi.

Cena stomatološke delatnosti je vrlo visoka bez obzira što su sredstva koja se za nju izdvajaju, realno mala Svetska zdravstvena organizacija iznosi neka istraživa­nja u Engleskoj koja pokazuju da se zalečenje usta i zuba izdvaja tri puta više sre­dstava nego za lečenje kancera, jednog od najvećih uzročnika smrtnosti savrmenog čoveka.

Blagovremeno saniranje usta i zuba je jeftinije nego dodatna zubno lekarska nega i briga potrebna za lečenje mnogo ozbiljnijih obolenja koja se razvijaju u pozni- jim godinama Mnogo više pozitivnih efekata za zdravlje bilo bi kada bi se više sre­dstava, pameti i vremena trošilo na prevenciju karijesa nego što se troši na usavrša­vanje sredstava i materijala za veštačku nadoknadu izgubljenih tkiva ili samih zuba