Bolesti u trudnoći
Veza između majke i nerođenog deteta je toliko bliska da njeno zdravstveno stanje značajno utiče na rast i razvoj ploda – bilo direktno, bilo preko lekova koje u toku bolesti prima.
Dugačak je spisak oboljenja i stanja majke sa mogućim neželjenim posledicama po bebu.
Nekada se radi o hroničnim bolestima koje postoje i pre trudnoće, a ponekad oboljenje nastane u trudnoći, pri čemu može da bude njom i izazvano.
Posebnu kategoriju predstavljaju infekcije koje direktno mogu da ugroze plod i, u zavisnosti od starosti trudnoće, dovedu do razvojnih nenormalnosti (anomalija) ili akutnog oblika bolesti. Od velikog značaja su i stanje uhranjenosti majke pre i u toku trudnoće kao i njene loše navike u smislu konzumiranja duvana, alkohola, droge i sedativa.
Najčešće bolesti trudnice koje ugrožavaju plod su povišen krvni pritisak, šećerna bolest i autoimuna oboljenja.
Koje opasnosti vrebaju bebu čija majka je imala povišen krvni pritisak u trudnoći?
Kod povišenog krvnog pritiska trudnice dete može da se rodi pre vremena i „malo za datum rođenja“. Nagli skok krvnog pritiska ponekad dovodi do ozbiljnih komplikacija u porođaju koje rezultiraju smanjenim snabdevanjem fetusa kiseonikom i nekim oblikom perinatalne asfiksije.
U trudnoći sam imala povišen nivo šećera u krvi. Da li je to opasno za moju bebu?
Šećerna bolest (diabetes mellitus) javlja se ponekad samo u trudnoći. Dete dijabetične majke je često preveliko, a nezrelo, tzv. džin na staklenim nogama, jer je za nekoliko nedelja nezrelije nego što odgovara gestaciji, što se posebno manifestuje češćom pojavom respiratornog distres sindroma, čak i kod dece rođene na vreme. Češća je i perinatalna asfiksija. Zbog povećanog priliva majčinog šećera tokom trudnoće, koji preko posteljice stiže u bebin krvotok, ona se brani pojačanim lučenjem hormona insulina (koji majci nedostaje). Ovaj hormon, osim što reguliše nivo šećera u krvi, utiče i na prekomeran rast unutrašnjih organa, kao i fetusa u celini.
S druge strane, on i nakon rađanja i prekidanja veze sa majčinim krvotokom i dalje nastavlja da snižava nivo šećera kod bebe, sve dok putem mokraće ne odstrani iz njenog organizma. Stoga je prvih nekoliko dana kod dijabetične majke nivo šećera u krvi snižen (hipoglikemija), pa se mora intravenskim putem korigovati, kao i neki drugi metabolički poremećaji.
Krupna deca imaju i povećan rizik od porođajnih trauma. Žene koje su pre trudnoće imale teži oblik dijabetesa, kao i sve one koje imaju lošu kontrolu ove bolesti, rađaju decu „malu za datum“, jer zbog pramena na kivnim sudovima postoji smanjeno snabdevanje fetusa krvlju tokom trudnoće, a time i kiseonikom i hranljivim materijama.
Stoga je izuzetno važno da žena koja boluje od šećerne bolesti pre željene trudnoće postigne dobru kontrolu svoje bolesti i redovno se kontroliše tokom cele trudnoće u nekom većem zdravstvenom centru u kome treba da se planira i porođaj. Dete dijabetične majke kasnije najčešće ima normalan rast i razvoj, ali nosi rizik za šećernu bolest, jer je nasledna.
