Žutica kod bebe

Zašto novorođenče požuti?

Novorođena beba ima gušću krv od odraslih, jer ima veći broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) – koji su joj pre rođenja bili potrebni u uslovima smanjene koncentracije kiseonika u odnosu na njegovu količinu u vazduhu.

Kako pri udisanju atmosferskog vazduha ta količina eritrocita predstavlja višak, on se razgrađuje u jetri, kojom prilikom se crveni pigment hemoglobin metaboliše u žuti – bilirubin.

Najčešće, novorođenačka žutica nastaje zbog nezrelosti jetre koja treba da razgradi veliku količinu bilirubina, porasta njegovog nivoa u krvi i nakupljanja bilirubina u koži. Najvažniji deo metabolizma bilirubina u jetri je konjugacija – vezivanje za jedan enzim koji omogućuje njegovu razgradnju i eliminaciju iz organi ma. Povišena koncentracija bilirubina u krvi se naziva hiperbilirubinemija. Ona može biti nekonjugovana, konjugovana ili mešovita, u zavisnosti od toga da li je povišen nivo bilirubina pre ili posle konjugacije u jetri, ili oba istovremeno. Na osnovu toga lekari određuju i vrstu terapije.

Moja beba je u trećem danu života dobila žuticu. Da li to znači da je bolesna?

Novorođenačka žutica može da bude fiziološka i patološka. Fiziološka žutica je normalna pojava, a patološka žutica je bolest, koja zahteva ispitivanje i lečenje. U medicini postoje jasni kriterijumi za razlikovanje patološke od fiziološke žutice. Oni se odnose na vreme javljanja, dužinu trajanja, visinu i vrstu hiperbilirubinemije. Svaka žutica koja se javi u prvom danu, nakon petog dana života, ili traje duže od dve nedelje je patološka i zahteva ispitivanje. Ona može da bude prvi znak infekcije bilo kog organa, ali i sepse, kada se mora hitno intervenisati.

Nekonjugovana hiperbilirubinemija (fiziološka žutica)

Oko 20 odsto terminskih i 50 odsto prevremeno rođenih beba, dva-tri dana posle rođenja malo požuti, pri čemu je većina njih potpuno zdrava. Tada govorimo o fiziološkoj žutici, koja je normalna pojava, a javlja se u sklopu prilagođavanja organizma bebe na vanmaterične uslove života. Zbog nezrelosti jetre, višak bilirubina preplavi krv i oboji kožu i beonjače žuto. Srećom, u normalnim uslovima, količina bilirubina u krvi nije dovoljna da ošteti mozak, a enzima u jetri je svakim danom sve više, pa se fiziološka žutica krajem prve nedelje (kod nedonoščadi druge) spontano povlači. U tome pomažu i dobre bakterije u crevima, čiji rast podstiču neki faktori iz majčinog mleka. Rani početak dojenja, stoga, smanjuje količinu bilirubina, dok pojenje bebe vodom ima smisla samo u slučaju dehidracije.

Da li bebi koja ima novorodenačku žuticu treba da dajem vodu?

Bilirubin nije rastvorljiv u vodi, te se ne izlučuje mokraćom, već putem žuči u creva, a odatle stolicom iz organizma. Jedan od najčešćih uzroka porasta koncentracije bilirubina u krvi je dehiđracija, usled nedovoljnog unosa majčinog mleka u prvim danima života. Tada krv postaje gušća i koncentracija svih materija u njoj raste, pa tako i bilirubina. Pojenjem možete privremeno da smanjite žuticu, pri čemu bilirubin ne biva eliminisan iz organizma, već mu se samo smanjuje koncentracija u krvi. Kako je dehidrirana i žuta beba često pospana i ne budi se spontano da bi jela, morate je rehidrirati čestim pojenjem izmlazanim mlekom ili vodom (na svakih pet minuta po tri kašičice), sve dok dobro ne promokri i ne razbudi se. Ako beba koja ima žutici nije dehidrirana, nema smisla da joj dajete vodu, već treba daje dojite ili hranite svojim izmlazanim mlekom, jer ono sadrži faktore koji utiču na smanjenje količine bilirubina u organizmu.

Fiziološka žutica se nikad ne javlja u prvom danu života i nikad usled konjugovane hiperbilirubinemije.

Moja beba ima produženu žuticu koja traje već mesec dana, ali izgleda potpuno zdravo i lepo napreduje. Takva su mi bila i ostala deca. Pedijatar kaže da je to od mog mleka. Da li da pređem na veštačko?

Laktaciona ili pregnandiolska žutica se javlja kod tri četvrtine dojene dece onih žena koje u svom mleku imaju supstancu (pregnandiol) koja inhibira enzim zadužen za konjugaciju u jetri. Ova žutica se obično javlja između četvrtog i sedmog dana života.

Maksimum dostiže između 5. i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi ret-ko dostiže visoke vrednosti. Može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostimai bilirubina. Deca izgledaju zdrava, a sve analize, osim bilirubina, u granici su normale i nema štetnih posledica. Dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice. Stoga, nemojte da prekidate dojenje. Žutica je samo „kozmetički“ problem i povući će se kao i kod vaše starije dece, bez ikakvih posledica.

Ja imam Rh negativnu krvnu grupu. Moja Rh pozitivna beba je rođena žuta. Da li je to opasno?

Daleko najčešći uzrok patološke nekonjugovane hiperbilirubinemije je hemolizna bolest novorođenčeta. Nastaje kod nepodudarnosti krvnih grupa i/ili Rh faktora majke i ploda.

Konjugovana hiperbilirubinemija

Morate pre željene trudnoće uraditi imunološke testove na infekcije koje mogu da ugroze buduću bebu. Većina njih izaziva konjugovanu hiperbilirubinemiju.

Ova vrsta žutice je znatno reda kod novorođenčadi i uvek je patološka. Uzrok je porast koncentracije i nekonjugovanog i konjugovanog bilirubina u krvi, pri čemu se njihov odnos menja u korist konjugovanog.

Uzrok je u jetri, bilo da se radi o zapaljenju, urođenim anomalijama žučnih puteva ili retkim, naslednim metaboličkim bolestima.

Prvi simptom bolesti – žutica, može da se nadoveže na fiziološku žuticu, ali može proći i razdoblje bez žutice, u trajanju od nekoliko dana do 3-4 nedelje. Žutica je blaga do umerena, sa karakterističnom zelenkastom primesom. Stolica je bledosiva, a mokraća tamna poput piva. Prvih dana deca mogu normalno da napreduju u telesnoj masi, no ubrzo nastaje zastoj u napredovanju. Jetra se uvećava, a kasnije i ceo trbuh, delom i zbog nakupljanja slobodne tečnosti u trbušnoj duplji. Dijagnoza je – laboratorijska, a uzrok je teško, ponekad i nemoguće otkriti. Najčešće je u pitanju infekcija nastala tokom trudnoće nekim od sledećih mikroorganizama: toksoplazma, citomegalovirus, virusi izazivači hepatitisa B ili C i HIV, rede uzročnik sifilisa.

Prognoza je loša za oko polovinu dece kod koje se razvije ciroza (fatalno propadanje jetre), gde je jedini spas transplantacija jetre.

Dobru prognozu ima cista glavnog žučnog kanala, ako se na vreme otkrije i operativno otkloni.

Neke od pomenutih infekcija mogu da se lece i izleče, a neke za sada, nažalost, ne. Međutim, ne obolevaju sva deca inficirane majke, ali rizik uvek postoji. Tek kada obavite ispitivanja, situacija će biti jasnija i možda će lekar moći da vas obraduje.

Kako se leči hiperbilirubinemija?

Nekonjugovana hiperbilirubinemija se leči fototerapijom, koja predstavlja osvetljavanje golog deteta plavom svetlošću talasne dužine 425x475nm (to nije ultraljubičasto svetlo). Beba se smešta u inkubator da joj ne bi bilo hladno dok je gola, a na oči joj se stavlja zaštita od gaze.

Fototerapija do sada nije pokazala nikakve štetne posledice, pa ne treba da brinete ako se sprovodi kod vaše bebe. Međutim, niko ne može da vam kaže koliko će dana biti potrebna. Kontrola bilirubinemije se sprovodi svakodnevno, a vreme radi za bebu: što je starija, bilirubin joj manje smeta i izgledi za okončanje terapije su veći.

U nekim slučajevima patološke nekonjugovane hiperbilirubinemije fototerapija nije dovoljna, pa se bebi mora izmeniti deo krvi metodom koja se zove eksangvinotrans-fuzija. Krv novorođenčeta koja sadrži majčina antitela zamenjuje se krvlju davaoca odgovarajuće krvne grupe.

Iako druga metoda nije bez rizika, može se reći daje u savremenim uslovima lečenja dovela do gotovo potpunog iščezavanja teških formi hemolizne bolesti novorođenčeta.

Konjugovana hiperbilirubinemija se leči na sasvim drugi način. Ta terapija je dugotrajna i, ponekad, sa neizvesnim ishodom.