Alergija kod dece

Alergija je pojava tkivnog oštećenja, uzrokovanog neadekvatnim i prekomernim imunim odgovorom na različite faktore sredine, koje nazivamo alergenima.

Radi se, uglavnom, o krupnim molekulima kao što su belančevine.

U organizam mogu dospeti preko digestivnog trakta – alergeni hrane (najčešće kod beba i male dece) i lekovi, zatim udisanjem (polen, prašina, buđ, grinje, životinjska dlaka, perje), i preko kože (otrovi insekata, zmija, meduza i nekih biljaka).

Alergije mogu da budu dugotrajne i mukotrpne za lečenje. Niko ne zna kako će koji organizam da reaguje na faktore sredine. Kada se reakcija javi, obično je kasno da se imuni odgovor promeni. Stoga je važno da se on od početka usmeri pravilno. Zato mislite na zdravlje svog deteta od samog začetka.

• Nemojte da pušite u trudnoći i tokom dojenja, a najbolje uopšte u prisustvu deteta.
• Nemojte da insistirate na carskom rezu bez medicinskih indikacija.
• Nemojte da izbegavate „bejbi-frendli“ program, u kome ste sve vreme boravka u bolnici zajedno sa bebom u sobi, i možete da je dojite kad god ona poželi. Počnite što ranije, kako beba ne bi dobijala veštačko mleko bez potrebe.
• Nemojte olako da odustajete od dojenja, niti da dohranjujete bebu formulom ili kravljim mlekom samoinicijativno, ili po savetu osobe koja nije pedijatar. Prave indikacije za veštačku ishranu su veoma ograničene i može da ih postavi isključivo lekar!
• Nemojte da gubite veru u sebe.Vašeg mleka će biti ako to iskreno želite!
• Pripremite se za porođaj i dojenje u školi roditeljstva i na psihofizičkoj pripremi za trudnice, kako radostan događaj rođenja deteta ne bi prerastao u mučenje za oboje.
• Sledite prirodu, ona je sve udesila najbolje moguće.

Kako je moguće da je moje dete postalo alergično na hranu koju je do sada više puta jelo?

Alergija se nikada ne ispoljava pri prvom kontaktu sa antigenom, koga imuni sistem tada samo „upamti“ (senzibilizacija). Ali, pri ponovnom kontaktu, dočekuje ga spremna čitava vojska antitela – najčešće klase IgE, koja ga neutrališe. Pri tome dolazi do oštećenja tkiva, sa kliničkom slikom neke od alergijskih reakcija.

Da li je alergija nasledna?

Sklonost da se na neškodljive antigene odreaguje alergijom naziva se atopija. Ona je nasledna, a ljudi koji je imaju nazivaju se atopičarima. To znači da kod dece čiji su roditelji i bliski srodnici atopičari, postoji veća mogućnost da se razvije alergija. Da li će to i da se ostvari, pre svega zavisi od faktora sredine koji deluju, ponekad, i pre rođenja. Tako je, na primer, kod beba čije su majke pušile u trudnoći, u krvi dobijenoj iz pupčanika nađen povišen nivo IgE.

Tokom odojačkog perioda najčešće su sledeće atopijske bolesti: dečji ekcem, bronhijalna astma, polenska kijavica,  angioedem,  koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom „atopijski marš“.