Dehidrataciona groznica
Dehidraciona groznica je povišena telesna temperatura nastala kao posledica dehidracije.
Čini mi se da beba predugo spava. Da li treba da je budim da bih je nadojila?
Beba treba da sisa kad god poželi. Međutim, ako ste neiskusni, možete upasti i u izvesne „zamke“ ovakvog načina ishrane.
Novorođenče u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu dojke, ponekad je intenzivno vuče, ali se dešava da pri tome ne izvlači mleko – ili zato što ga nema (reda pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće).
Ako imate mleka, uvereni ste da vaša beba sisa i čudite se zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi, ali ne zato što se najela – već zbog iscrpljenosti, i obično dugo spava. Ako je ne budite, beba će, preskačući podoj, još smanjiti unos tečnosti.
Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje pregrejana i ne može ni na silu da se razbudi. Tala nastaje panika.
Šta se događa? Odgovor je jednostavan: beba je dehidrirana. Ako joj pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete daje ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou).
Bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava.
Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije. Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba „štedi“ vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve. Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.
Kod novorođenčeta, naročito ako je majka neiskusna, dehidraciona groznica nije retka pojava. Suština je u tome da dete ne nadoknađuje ni fiziološki, a kamoli povećan gubitak tečnosti, jer je ne unosi putem mleka u dovoljnoj količini ili uopšte. Svaki podoj manji od 10 grama je beznačajan.
Kako da pomognem bebi u takvoj situaciji?
Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, paje treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica izmlaženog majčinog mleka ili prokuvane i nezaslađene vode).
Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da „živne“ i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. T
ada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom – ukoliko uopšte nemate mleka. U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu „živost“, treba je što pre odneti lekaru.
Ukoliko je vaša beba dehidrirana i pored punih dojki – potrudite se da popravite tehniku dojenja, makar koristili veštačku (silikonsku) bradavicu, ili hranite bebu svojim izmlazanim mlekom.
