Dete sa posebnim potrebama
Deca sa posebnim potrebama danas predstavljaju jedan od vodećih problema, kako razvijenog sveta, tako i zemalja u razvoju. Imajući u vidu zdravstvene, psihičke i socijalne posledice ometenosti u razvoju po dete, porodicu i zajednicu, habilitacija dece od najranijih faza njihovog razvoja se postavlja kao imperativ svake države.
Posebne potrebe mogu da se podele na
- Lokomocioma oštećenja
- Poremećena pokretljivost pojedinih delova tela, oštećena manuelna spretnost i dr.
- Oštećenja vida
- Slabovidost, slepilo
- Oštećena mogućnost komuniciranja
- Oštećenje sluha, govora, čitanja, pisanja i dr.
- Intelektualna oštećenja
- Mentalna zaostalost, oštećena sposobnost učenja, orijentacije, memorije, oštećenje svesti i dr. ;
- Emocionalna oštećenja
- Poremećaji ponašanja, emocionalna nezrelost, psihoze, neuroze, zavisnosti i dr.
- Oštećenja unutrašnjih organa
- Poremećeno uzimanje hrane, veštački otvori, vezanost za aparat i dr.
- Šećerna bolest, padavica, epliepsija, sklonost ka krvarenju i dr.
- Nedostatak delova tela, neprirodni položaji i pokreti tela, grimase i dr.
Kako u prvoj godini života prepoznati dete sa posebnim potrebama?
Veliki broj dece sa posebnim potrebama u početku izgleda sasvim normalno. Međutim, postojanje faktora rizika u porodici, u toku trudnoće i porođaja ili u najranijem uzrastu nalaže potrebu za njihovo redovno praćenje u razvojnim savetovalištima kako bi na vreme bilo uočeno svako odstupanje od normalnog razvoja i kako bi se preduzele mere da se ono zaustavi ili ublaži.
Ipak, postoje situacije kada je još na rođenju hendikep očigledan. To su urođene anomalije koje se ne mogu korigovati, ali se detetu uvek može pomoći u nekoj meri.
Kako da prihvatim činjenicu da imam hendikepirano dete?
Sposobnost ometenog deteta da prevlada svoje oštećenje i nesposobnost umnogome zavisi od toga kako sredina prihvata njegove ograničene mogućnosti i reaguje na njih, i u kojoj meri nastoji da fizičku, psihičku i socijalnu okolinu prilagodi njegovim potrebama.
Većina dece sa posebnim potrebama je sposobna da se, u velikoj meri prilagodi na svoja ograničenja, što im omogućuje relativno normalan razvojni prolces.
Nažalost, često porodica i zajednica ne razumeju te detetove mogućnosti. Da biste u tome uspeli, morate se suočiti sa realnošću zajedno sa ocem deteta i ostalim članovima porodice.
Budite spremni na grižu savesti, pa i osude, ali kada šok prođe, shvatićete da energija koju trošite na sekiranje može mnogo bolje da se iskoristi u zbližavanju sa vašom bebom. Potrebna vam je pomoć, kako stručna, tako i materijalna. Najviše podrške će vam pružiti roditelji sa sličnim problemom.
Da li ću moći da volim hendikepirano dete?
Brižni roditelji ne samo da vole hendikepirano dete nego se za njega toliko vežu da zapostave ostalu, zdravu decu. Vodite računa da ne upadnete u ovu zamku, jer ste i ostaloj deci takođe potrebni, a ako ih budete zanemarivali, može se desiti da zauzmu negativan stav prema novoj bebi.
Njihova ljubav će hendikepiranom detetu biti najveća podrška u životu, a oni će izrasti u tolerantne i plemenite ljude. Ponašajte se prema bebi kao da nema problem, mazite je, ljubite i pevajte joj i ona će vam jednog dana uzvratiti ljubav.
Čak i mentalno retardirana deca mogu da budu veoma emotivna. Iako mnoge stvari ne razumeju, ona osećaju i radost i tugu, i patnju i bol i privrženost, ali i odbačenost.
Izuzetak su autistične bebe koje ne uspostavljaju kontakt ni sa roditeljima (ne smeju se, ne reaguju na glasove, ne vole da ih diraju i uzimaju u ruke). Iako, za sada, leka nema, postoje metode kojima se i kod ove dece stanje može donekle popraviti. Tu je neophodna pomoć institucija koje se njima bave.
