Dijareja (proliv) kod bebe

Dijareja (proliv) jeste pojava više od 3 tečne ili vodenaste stolice u toku 24 sata. Međutim, najvažnija odlika dijareje je sastav, a ne broj stolica.Tako, npr., česte, uobličene stolice nisu dijareja. Odojčad na prirodnoj ishrani ponekad ima retke i kašaste stolice, što takođe nije proliv.

Da li smem da dojim bebu dok imam proliv?

Smete, samo morate besprekorno da perete ruke pre bilo kakvog kontatka sa bebom. Put širenja zaraze je najčešće fekalno-oralni (mikrobi iz stolice obolelog ili kliconoše dospevaju u usta konzumiranjem zagađene hrane ili vode, odnosno direktno, preko prljavih ruku).

Deca su posebno ugrožena, jer još nemaju razvijene higijenske navike. Međutim, najveći rizik, pogotovo u letnjim mesecima, ima odojčad koja se hrani veštački, jer svako nesterilno pripremanje i čuvanje mlečne formule, upotreba nrokuvane vode i flašica i loša lična higijena osobe koja priprema hranu za bebu mogu dovesti do zagađenja mleka i teškog proliva kod deteta.

Dojena deca su u prednosti, jer ih štite majčina antitela, a mleko koje sisaju je sterilno. To znači da vi mlekom ne prenosite uzročnike crevne infekcije na vašu bebu. Ipak, pripremanje obroka za bebu prepustite nekom drugom dok ne ozdravite.

Da li je proliv kod bebe uvek posledica infekcije creva?

Nije. Akutna dijareja je najčešće uzrokovana infektivnim agensima (bakterije, virusi, paraziti). Ređe je uzrok upotreba lekova, a kod odojčadi to može biti i neka druga bolest, koja nije vezana za digestivni trakt (upala srednjeg uva, mokraćna infekcija i dr.). Od bakterija, dijareju obično uzrokuju pojedini sojevi ešerihije koli, salmonela, šigela, kampilobakter i vibrion kolere. Među virusima najčešći uzročnici su rotavirusi, a od parazita amebe, đardija (lamblija) intestinalis i razne vrste glista.

Hronična dijareja je kod odojčadi obično uzrokovana nepodnošljivošću pojedine hrane.

Moja beba je imala razlivenu zelenu stolicu. Da li je to opasno?

Jedna-dve razlivene stolice još uvek nisu razlog za uzbunu ako je opšte stanje odojčeta dobro. Zelena stolica može značiti da je beba gladna. Ako ste joj davali dosta vode, stolica će biti razlivena, u protivnom, biće tvrda.

Akutni gastroenterokolitis (infekcija organa za varenje) manifestuje se naglim početkom.

Klinička slika više zavisi od uzrasta i uhranjenosti deteta, udruženih infekcija i stepena dehidracije, nego od samog uzročnika. Neka deca imaju samo 3-4 stolice dnevno, dok druga imaju i preko 20.

One su kašaste ili tečne, a mogu biti i potpuno upijene u pelene, sadrže manje ili više sluzi, nesvarene hrane, ponekad i krvi. Promenjene su boje (često zelene) i neprijatnog mirisa. Povraćanje može, ali ne mora biti prisutno. Bolni grčevi u stomaku su praćeni vriskavim plačem i grčenjem nogica. Kasnije dominiraju znaci dehidracije. Temperatura može, ali ne mora biti povišena.

Da li je potrebno da beba sa prolivom bude na nekoj dijeti?

U toku bolesti deca jedu manje zbog smanjenog apetita, ali ponekad i zbog neopravdane restriktivne dijete. S druge strane, gubici nesvarene hrane putem stolice su veliki. Najzad, ukoliko postoji i povišena temperatura, metabolizam se ubrzava, što povećava energetske potrebe u odnosu na stanje pre bolesti. Sve ovo dovodi do gubitka telesne mase i pogoršanja stanja ishranjenosti. Nastala pothranjenost pogoršava proliv i krug se zatvara.

Hrana se nikako ne sme uskraćivati dok traje proliv. Izbor hrane zavisi od uzrasta deteta, od toga koju hranu više voli i od navika u ishrani pre obolevanja. Za odojčad se preporučuje majčino mleko. Odojčadi na veštačkoj ishrani treba nastaviti do tada korišćenu mlečnu formulu.

Kravlje mleko treba izbegavati do uzrasta od godinu daia. Odojčetu koje već uzima nemlečnu hranu treba ponuditi, pored mleka, žitarice, povrće (bareni krompir, šargarepa, sok od paradajza), voće (kompot od jabuke, banana), žuinance i bareno posno meso odn. ribu (od VII meseca).

Ako je moguće, svakom obroku je dobro dodati 1-2 kašičice suncokretovog ulja. Treba izbegavati hranu koja sadrži veću količinu šećera, jer može da pogorša proliv. Detetu treba davati onoliko hrane koliko želi, bolje u čestim, manjim obrocima, koje treba postepeno povećavati srazmemo poboljšanju digestivne tolerancije. Iako je ranije shvatanje da dete sa dijarejom treba staviti na strogu dijetu prevaziđeno zbog naučno dokazane činjenice da kod izgladnele dece proliv duže traje, deci sa umerenom dehidracijom može se, na nekoliko sati, prekinuti unos hrane s tim da se pokuša pojenje tečnošću u čestim, malim porcijama.

Dok postoje simptomi dehidracije i dete nema apetit može se dati dijetalna hrana (pirinčana voda, supe, odojčadi koja ima zube čajni keks i slično), ali je važno da se odmah nakon korigovanja dehidracije započne normalna ishrana. Kada se proliv zaustavi, detetu treba dati najmanje jedan obrok više nego obično, svakog dana tokom dve nedelje, a ponekad i duže (sve dok ne povrati izgubljenu telesnu masu).

Moja beba je nakon akutnog gastroenterokolitisa nakratko bila bolje, ali se proliv vratio čim sam joj, posle dijetalne, uvela mlečnu formulu koju je i pre koristila. Šta da radim?

Tokom akutne crevne infekcije može se ispoljiti nepodnošljivost pojedinih sastojaka hrane. Najčešće se radi o proteinima (belančevinama) kravljeg mleka, te dete koje je do tada tolerisalo kravlje ili veštačko mleko više ne može da ga svari i proliv se pogoršava.

Slična situacija nastaje i usled smanjene aktivnosti fermenta crevne laktaze, obično izazvane rotavirusima, kada dete ne može da svari mlečni šećer laktozu i svako konzumiranje mleka pojačava dijareju. U oba slučaja privremeno se uvodi dijeta bez komponenata hrane na koje se razvila nepodnošljivost. Posavetujte se sa pedijatrom oko uvođenja dijetalne formule. Posle izvesnog vremena, crevna sluznica će se oporaviti i sve će se vratiti na normalu.

Da li bebi koja ima proliv treba davati tekove?

Oko 95% dece sa akutnom dijarejom može se uspešno izlečiti samo davanjem oralnih rehidracionih rastvora i kontinuiranom ishranom. U lečenju preostalih 5% moraju se primeniti i lekovi.

Antibiotici su indikovani u odojčadi mlađe od 6 meseci, kao i u dece sa teškom kliničkom slikom. Primena lekova je u domenu lekara. Laici mogu dati samo lekove koji poboljšavaju crevnu floru (probiotike).